Prosvetni glasnik

белешке 513

ст.авном пдану, иројектовани од бердинске учитељпде Лишневскс. Лишневска нреиоручује, да се сподови објасне приликом аредавања о умножавању н оилођивању биљака у III. разреду оеиовне шволе. Тим директним и озбиљним обавештењем о оба сексуса избегла би се она силна околишења и лагарије ио овоме предмету, која су узгред буди речено врло опасна за јавни морал. * Борба против неписмености. — У културном центру братског нам хрватског народа, у Загребу основали су студенти тамошњег универзитета друштво, чији је циљ изражен самим именом, и које се зове „Друштво хрватских свеучилишних грађана за поуку аналФабета". Хрватски омладинци се зове отпочели су као прави народни учитељи свој културни рад и већ сада, у самоме почетку, иоказади су врло леп успех. По иримеру загргбачких студената н у Истрији су воренп такви курсеви. Учитељско удружсње „Њцгодна Просвета" раиг бржег и већег успеха приредиће састанке по свим месгима Истрије, где се осећа потреба за отварање сиоменутих курсева. И у Далмацији нријатељи овога покрета не седе скрштених руку, него и ^нп, већином учитељи, раде свом снагом да не заостану иза сво.је загребачке и иетријанске браће. * ■ј- Едуард Хартман. — У ГрослихтерФелду код Берлина у 64-ој години иреминуо је представнив модернога десимизма, прослављени аутор „ филозофије несвеснога", „Феноменологије" ијош многих других знаменитих списа Едуард ил. Хартман. Хартмант је као син прускога ђенерада отпочео мидитарну каријеру, али је, дотеравши до иоручника, због телесне слабости напустио ту службу и довукао се у миран живот, да се свим својим бићем преда филозофијп . Нпје овде прилика, да стручњачки анализујемо душевни живот и умне продукге славнога Хартмана, па да одагле извучемо конзеквенције, које утврђују славу његовога фидозофског имена. Њега је у посмртном говору овековечио берлински проФесор Пфдајдерер наглангуЈући пред умном аристократијом сакупљеном око нокојникова одра, да је Хартман фидозоф у старом, класичном смислу, чији је крајњи циљ био, да у филозофији створи општи поглед свеукупности. И за Хартмана у нуном смислу важе речи Шлајермахерове, које је апостроФовао иа Спинозу : „Пун је био религнје, пун је био Духа Светога". * Успомене на Едуарда Хартмана. — Пз необјављене оставштине Роберта барона од Хорнштајна — Мој пријатељ Ди Лрел баш је био ступио у иреписку са Хартманом, филозофом несвеснога. када ми једнога дана саопшти, да ће Хартман то лето провесги у једној малој бањи блнзу Миистера. Ја се реншм, да походим чувенога ФилозоФа, што сам и учинио. Тек што сам стнгао у оно мало месго, где се Хартмаи налазио, ја се пожурих к њему. Иред мене изиде мајка Хартмана н одведе ме до свога сииа, који је са књигом у руци лежао у постељи. Хартман је читао Новн Завот, јер се баш у то доба бавио библијско-критичким студијама. Јајош никада дотле нисам видео тако љубазног човека, као што је био Хартмав. Је Ли он такав и остао, ја не знам, јер га после тог нашег првог састанка више видео нисам. Ну ја не верујем, да је оно опасно и погубно „бити славан" било од штетног утицаја по њега. Он до душе тада јот није бно славан човек. Еада би га с. вечера иратио на његово место пред курса-