Prosvetni glasnik

НАУКА Л НАСТАВА

предеда итд.), онда они одмах прибегава.ју другом средству — копирању на прозору или добијају на својој хартији отиске дртежа повдачењем динија по самим прегдедницама. Ова дечја способност у прецртавању може се и сада видети на тнколским прегледницама. Ако ученици нису у стању да што добро прецртају, онда обично учитељи допуњују: корегирањем, радирањем и принуђавањем ученика на поновнн рад, само да би постигли потребну коректност у раду. Према овоме ученички се радовн и не могу сматрати као њихово сопствено дело, већ као учитељево. Ученик је -оваквим поступком потпуно убеђен, да без коректуре учптељеве не може сам да уради никада ништа. Ово је у кратким потезима рад из наставе цртања у нашим школама; рад, који никако не одговара дечјо.ј природи, нити циљу саме наставе; који, нема никакве васпитне па ни стварне вредности. Слободно можемо рећи да се нико од оних, који су прошли и кроз основну и кроз средњу школу, не може цртањем послужити у практичном животу, и ако за то осећа потребу, па био он занатлија, трговац, пољопривредник или чиновник. Упитајмо се само: да ли је занатлија, који је, рецимо, свршио основну. а, можда, и који разред средње школе, оспособљен наставом из цртања — да бар и приближно уме прецртати какву ствар, ко.ју је негде видео, па да је после по свом сопственом цртежу изради у својој радионици, — да ли је он оспособљен да уме разумети туђе цртеже и да по њима ради; да ли је цртањем оспособљен проФесор ботанике и зоологије, да може прецртати по природи какав лист, цвет, лептира, какву бубицу, птицу и.аи коју другу животињу и биљку, које су му лично потребне или за само предавање; да ли може проФесор геограФије да прецрта какав предео, село, заселак, улицу, какав споменик, сггољашњи или унутрашњи изглед какве куће и друго; да ли је у стању свршени питомац војне академије да црта из природе брзо и лако оне ствари, које су њему, као војнику, неопходно потребне? —На ова питања одговорићемо укратко: садашња настава из слободноручног цртапа у нашим школама не даје ученицима она практична знапа, која су њима у доцнијем животу од иреке аотребе, веК их уиуЛује једино у неразумно и бескорисно ирецрта.вање разних геометријских и орнаментских слика, које само унеколико могу имати важности за занатлијске гиколе, а никако за оиште образовање. Већ се од неколико година, као што поменусмо. избацује у свима културним државама ова застарела и некорисна настава, а укоди боља, кориенија и савременија. I! јучерашња Бугарска ночела је већ да следује примеру осталих културних држава што се тиче савремене наставе из цртања, а ми још ништа и не помишљамо о томе!