Prosvetni glasnik

б е Д в iii к е

429

реФормне гимназије и више реа.1ке,,које се све у Баденској називају окштим именом „средње шкоде", и ово је доиуштен.е давано у сваком случају нрема потребн иојединих завода а на предлог корпорација, које их издржавају. 0 примању сваке ученице одлучује у сваком иоједином случају главни школски савет; при том су се тачно држали начела, да се примају само даровите и способне девојчице, код којих се има пуно поуздан.а у њихово владање и псправност. У почетку су само випјн разреди били отворени за примање ученица, а наскоро затим је заједничка настава допуштена за све разреде. У којој је мери овај покушај задобио земљишта и код ученичких родитеља, види се из тога, нгго је за неколико година од најсмернијих иочетака дотле дошло похођење женске деце, да оне већ данас у једном заводу чине десети део свих ученика 1 , а тај ће се бројни однос у даљим годипама зацело знатно ј зме ити у корист женске деце. Сем гимнастике, за коју јо начињено нарочито женско одељење, учествују у свима предметнма и женске, па и у школским нграма, које су •обавезне у већине завода; такође се женскима даје вршење разних разредних дужности. Прошле је године први пут једна абитуријенткиња оставила завод, да се ода на универ.-итетску студију. Досадашња искуства са коедукацијом сложно означују као одлична сви они, који у том имају удела, а то се зацело може објаснити мало пре поменутим начелом за примање ученица: да се узимају само оне, које имају добре иодобности. Свуда је нзмеђу ученика и ученпца створен здрав, другарски однос, који није номућен ни сенком од каквог вођења љубавн. А што се тиче рада у разредима, конетатује се уоиште, да се већом умном живошћу несумњиво одликују они разреди, у којима имаде и женскиња. И у томе се слажу поглоди наставника, да присуство женскиња повољно утиче на држање ученика н на тон у дружењу. Овоме се мо; а поклониги највећа нажња. Јер ако се вишим заводима за наставу норед задаће умнога образована с правом нриписује и друга, да подмладак у допуну родитељске куће и в ас пи га в ај у, и ако нас искуство учи, да се ова задаћа особито решава коедукацијом, то бн њој при деФинитивном одлучивању о облику виших школа нрипало угледно место. Обе ове појаве веће умне живости и васпитнога утицаја оснивају се дабоме пре свега на оном ресиекту, ко.ји се ученицама указује од стране ученика, н који с тога треба сматрати као -основу за уснешни утнцај коедукације. Ну овога би респекта нестало врло брзо, кад би се врата впших завода отворила и средње или слабо обдареном женскињу; и због тога је брнжљив избор женскиња, коме се допушта похођење випшх школа, неизоставна претиоставка за даље извршиван.е коедукације. Последњнх година ночели су у Баденској и са нодизањем женских гимназија и женскнх виших реалака, која појава доказу.је, да коедукација има н начелних нротивника у надлежним круговима. Ииак треба јако желети, да се до сада нрикупљена искуства даље развију и разраде. .Јер ако би нротивницц вишим школовању женскиња имали право са сво.јом тврђењем, да ће женске гимназије набрзо онустети услед разочарења, која би девојке имале у научним нозивима, то бн коедукацнја још једнако остајала као важан Фактор у вишем девојачком образовању. [Из часописа п ГгаиепМ1(1ип§", којн издаје проФ. 1)-г ,Т. Вихграм, год. VI. 1907, св. 1, стр. 37—38].

1 В. »Просветии Гдаспив« св. за март о. г., схр. 215.