Prosvetni glasnik

НЛУКЛ. II ПЛОТЛВЛ

011

ПЕДАГОГИКА М ФИЛОСОФСКО-ТЕОРИСКОЈ ОСНОВИ У XIX ВЕКУ

Један од најутицајнијих теоричара у педагошким питањима у XIX. веку био је, нееумњиво, Хербарт (1776—1841.), који је створио читаву шкоду, чијих је нрозедита много не само у Немачкој, него дадеко и преко гранида њсних. Бивши проФесор на универзитетима у Гетингену, па за тим у Кенигзбергу. он се живо интересовао педагошким нитањима, која су га привукда к себи, вероватно, усдед познанства с Пестадоцијом. Њему посвећује Хербарт своје две прве, с ентузијазмом нанисане, недагошке расправе. Посде тих расправа дошда је ведика самостадна радња његова у педагогицп: ,А11§етеЈпе РМа§о§1к ашз с1ет 2тееск с1ог Еггхећипд а1)§е1е]1е1." (1806 г.) У својим проФесорским декцијама, Хербарт се није уставио само :на фидозофији , него је исто тако посветио читав низ предаиањ.ч педагогици. Та су предавања скунљена 1835. год. у једну књлгу нод написом „ТЈтпзз расћадо^зсћег Уог1езип§еп" („Нацрт педагошкнх лредавања"). Педагошка су питања бида гдавно тежиште свих истраживања Хербартових. Ну стога, што је он веровао, да педагогика стоји са етиком и фидософијом у најтешњој вези, сматрао је, да је у интересу педагогике потребно проучавати и етичка и психодошка нитања. Свеза међу недагогиком и етиком с нсиходогијом одређује се тиме, што је циљ васпитања постигнуће етичког идеада, а начини и средства за тај циљ, као и откдањање свих нрепона на томе нуту, налазе се у неихологији. Психодогија је, по Хербарту, наука о унутрашњем стању онога бића, које дежи у основи појава и зове се душом. Душа је, по његову мишљењу, недољива, аисодутна, и непроменљива реадност, те се сгога и педагогнка мора одрећи свих покушаја за изменом те душе. Она може само утицати на одабирање материјада, који сдужи њеном циљу и који душа ирима, на стварање жељених односа ка спољашњом свету путем таквога одабирања, — односа, који се изражавају у Форми ових или оних иредстава о њему. „Душа је реадна, непроменљива но■сидица свих представа уопште. Нредставе су, напротив, поддожне изменама и примају све онс обдике, који се у пуној цедости зову духом, и од којих је један наше соггствено ја." Идеја о постојању апсолутнога самоопредељења, потпуној слободи, нротиви се искуству и зато мора бити одбачена. Надик на то и учење о засебним душевним способностима (осећању, уму, вољи), јесте „психолошки мит, ■чија је неоснованост нотпуно јасна правоме мисдиоцу и посматрачу 41*