Prosvetni glasnik

110

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

дакле да су криве диније у дискретном простору могуће. Међутим из саме природе кривих линија јасио следује немогућност тога тврђења. Крива линија, н.пр. круг, не сме да има ни једну тачку у себи која би била у истом правцу са којом другом тачком исте линије, међутим, као што смо видели, у дискретном простору сваке две додирне тачке леже у истом гевр. у супротном нравцу једна према другоЈ." Криве би линије реално биле могуће само онда кад би реалан простор био могућ као апсолутни континуум, који је међутим као што смо ноказали немогућ. Дакле нризнати могућност реалне егзистенције кривих линија у дискретном простору значи просто негирати саму дискретност његову. Ми смо ову ствар наговестили више и с тога како би тим јасније постало наше тврђење о немогућности опажања реалне тачке, које Је тврђење, као што смо видели директ против Јумовог тврђења. * * >5« Сад нрелазимо на носдодњу секцију Јумовог учења. Три су могуће замерке против учења о немогућности празног простора. Прво, вели се да је немогуће да су л>уди толико дуго водили дискусију о празном простору, а да при том нису имади јасну преставу о њему. Дакле сам Факат третирања празног нростора зајсмчава могућност његове реадне егзистенцпје. 18 Друго пак тврђење гласи да ми, ако замисдимо два објекта на нзвесном остојању једног према другом, ади тако да се између њих налазе реадни објекти, па претпоставимо потпуно уништење тих међуобјеката, не допустивши при том никакву реалну промену на реалним растављеним објектима, онда је очевидно да из тога ми не можемо да добијемо преставу узајамног додира првобитно растављених објеката, већ сасвим нечега другог, а то друго, то је престава празног простора. Да би ствар била јаснија. замислимо једну собу и преставим.0 апсолутно уништење ваздуха и свега материјалног садржаја у њој, али ири том да се на самим зидовима не деси никаква промена, онда шта може из тога да следује до ди престава празнога? Истина је, вели се, да има извесних метаФизичара који, идентиФикујући материју и простор, тврде да ће се зидови у том случају додиривати.

17 Видиотоме: »Ше 1ур1е8сћеп 6еоте1пеп ип<1 (]ав ХЈпепсШсће« уоп с1-г Вгап, Ре1 ;гошеУ1С8, ст. 19. Исто тако види у »Рппг. с1. Ме^арМзЈк,« ст. 278—281, где је тачно ексилидирана привидна егзисгенција кривих линија. Ову је замерку учинио Локе и несумњиво је да је Јум при овом наводу имао самог Лока у виду. Локе у сзом делу »Покутај о људском разуму* (види Јоћп Хоске' 8 Уегзисћ ићег Јеп тепзсћНсћеп Уег81ап(1 т ујег Висћегп, иећегзеШ ипс1 агШи^ег! топ Ј. Н. Шгсћтапп. Висћ. II. Кар. 4. § 3.) изриком каже: Већ саме препирке о празном нростору ноказују да људи имају преставу иростора у коме и°ма тела...