Prosvetni glasnik

228

ПРОСВЕТШХ гллсник

омладпнгку наставу; периоде, које се узимају у обзир; појезија и проза; стручно-наутаа и техничка дела; мушке и женске школе; лектира и концентрација; матерњи језик у Француској настави. 4. Граматика (књига за учење). 5. Гласовна таблица. 6. Аналитички Француски. 7. Очигледно градиво — IV. Распоред градива. — V. Поступак с градивом. 1. Глас и слова. 2. Поступак с градивом за читање. 3. Поступак с граматиком. 4 Вежбање у усмепој употреби језика. 5. Вежбање у писменој употреби језика. — VI. Књижевност. — VII. Завршетак*

I. У в о д. Ко размишља о методи језиковне наставе, с јеликовно-научног и психолошког гдедишта, тај ће одмах доћи до уверења, да у основи може бити само једна-једина мстода за школско учење и да се она мора сдагати с резултатима науке о језику, као и са захтевима разумне психологије. Да ли се ствар тиче старих или нових језика, то не чини никакву разлику у основним начелима. Једино гато извођење може бити различито према циљу, који се жели постићи. Метода. по којој се искључиво радило ранијих година, мора се означити као понајнезгоднија, што се може само замислити, јер у њојзи нема ничег научног. У новојезиковиој настави извршен је општи спасоносни преображај у методи. За њега је припремано многогодишњим радом на пољу реФормиог покрета. Од знатног утида.ја била је и позната декембарска конФеренција 1890. године. Новији пруски наставни планови означавају знатан напредак. Они признају битне реФормне захтеве као основане и правилне. Ваља нарочито истаћи. да је признато значење како методским тако и стварним начелима и то како оних, који се тичу циља, тако и оних, који се тичу путова, којим ваља ићи. Истина, све, што здрава педагогија мора захтевати, нијс још дошло до власти. Понешто застарело опет се задржало, понешто у науци занемарено није још остављено. Па ипак може се с пуно наде погледати у будућност, јер се дошло до добро основаног уверења, да ће се ускоро новојезиковна настава свуд и у свему вршити на научно здравој основи. Да се припомогне, како би се овај циљ достигао за француску наставу, одређени су ови листови. Отуд они хоће да покажу, како се с тог гледишта настава има удесити у појединостима. Наравно, да се мора прво тачно одредити оно, шта се има сматрати * Овај састав штампан је у новом издању Рајновог ЕпеуИорасНзсћез НапсЊасћ <1ег Ра(1а§о^Љ и то у 3. књнзи, под натписом Ргап2б818сћег ТлПегпсМ (Бап^епзака, Негшап Веуег ипс! 8б1те 1905). Писац му је 1)г. Е.Вае^еп, који је познат у тако званој реФормној књпжевности новојезиковне наставе. Преводу смо додали испод текета потребне напомене, које нисмо означили за своје, будући чланак у оригиналу нема никаквих бедежака испод текста.