Prosvetni glasnik

314

ИРООВВТНИ ГЛАСНИК

Приправни разреди су нешто уређивани, ади свакојако; вечерње и продужне шкоде пемају прописаног програма, него се оставља да програм готово сваки учитељ смишља сам, и ако се зна, да сваки не уме добар програм саставити, нити сваки зна предавати све што треба у тим шкодама. Уз то су вечерње и продужне шкоде необавезне, те у њих до ■ лази ко, кад и докде хоће, а отварају их и држе учитељи који хоће. (Они то чине махом ради оно мало хонорара, који се на крају године даје у виду награде). А међутим је потреба ових шкода очевидна. Један шк. надзорник лепо вели: да су основне шкоде без продужних као кућс без кровова; а други констатује: да је велика раздика између оних младића који су само свршили основну школу и оних који су после још учили и продужну школу. Сви пак надзорници констатују да је вечерњих и продужних школа мало и место да их је све више, сад их је мање него што их је било пређе, за време сталног надзора. Кад се овоме дода да је по закону од 1882. г. било више петих и шестих разреда, по закону од 1898. год. доста грађанских и девојачких школа, а сада је само један једини пети разред у Београду, онда се види да смо у свему пошли назад, јер су народне школе биле повишене од 4 године на 6, па на 7, па су се онда вратиле на 4 године и то у времену, кад напредне државе већ нису задовољне ни са школовањем од 7., већ траже да народне школе трају 8 година. Све су то питања код којих троба стати па озбиљно размишљати. 10. Похођење школа. Има доста крајева за које се из надзорничких извештаја види, да је похођење школа уредно и без принудних мера, што значи да народ увиђа вредност школовања и радо шаље деду у школу. Има доста примера, где учитељи и шк. одбори муку муче како ће, због малог локала одбити деду коју родитељи школи доводе. Тако је нпр. у Азбуковиди, а за ужички крај надзорник вели: школе су препуне, а било би ђака још више, да има локала. Појаве с једне стране врло лепе, али с друге — ружне. Но док тако јављају надзорниди из западних крајева Србије, у источним крајевима је сасвим обрнуто. Отуда има оваких извештаја: Школа нема довољно, а и где их има, у њима нема довољно ђака (заглавски срез). Велике су невоље због неуредног долажења ђака. Има више школа где долази само по 15 — 20 ђака (Ерајина). Изгледа да народ више жели да се ослободи школе него војске (зајечарски срез).