Prosvetni glasnik

10

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

Једна велика корист од читања је што се њиме поучавамо. Е,ако би то било страшно кад би човек морао све сам да доживи, види и искуси, и кад не би имао књига, које би му у многоме помогле. Оне нам отварају често читав један непознат свет. уводе нас у њега, упознају, дају нам прилике да га заволимо или омрзнемо, да видимо нешто лепо или ружно, што никада, можда, без њих не би видели. Колико се пута човек, у каквој тешкој и пуној искушења прилици, угледа на неки светао иример из књиге каквог великог песника. Књига простијем ■свету отвара свест, показује му да има света и осим њега и његове околине, он види и научи из ње много што шта што није знао и тиме се развија и интел.ектуално и морално. Друга корист је од читања што човек, читајући ствари великих песника, осећа силно задовољство, које ствара човека срећнијим. Коаико пута кад је човеку тешко, кад му изгдеда да је најнесретнији и да су се све беде л.удске свалиле на њега, он узима књигу и у њој налази одаха и мелема својој души и болу. Ова духовна храна која се добија читањем много, много доприноси људима. и без ње би живот био сувише тежак и горак. (Ја бих ово што називам „друга корист" кад бих говорила по осећању а не но разуму метеула увек на првом месту.) Ово питање „шта треба читати?" изгледа ми сувише широко, јер је то са свим индивидуална ствар. Једино би то могла рећи, да треба читати само несумњиво добре ствари и то од великих књижевника, који су издржали све критике и иосле њих остали и признати као велики. Ово упуство би требало бар да. вреди за почетнике, који још нису стекли свој лични критеријум, који ће их додније руководити при избору књига. Никада нико није видео користи од књиге коју је силом прочитао, зато треба оно што се чита да се воли, да се чита иажљиво, са размишљањем, да се не лети преко извесних места у којима је песник можда врло много рекао, па то све иропадне због непажљивог читања. Ето, само од таквог читања, мислим, да може бити користи. И ипак све зависи од онога ко чита. Шта и како треба читати па да читање буде при.јатно ? За мене је ово врло тешко да одговорим, унраво немогуће. Понеко кад чита најлепше ствари, где би други био усхићеп, њему није то ништа, он ту не види ничег лепог, не осећа ни мало и с тога му није ни нријатно; дакле онет треба то да је у човеку, да он има способности да осети оно што је лепо, па ће му и читање лепих књига бити пријатно. Поред тога сви људи не могу волети све врсте писања и ако су оне ионаособ лепе. Понека природа воли нежност у поезији, нека веселост, тугу, меланхоли)у и т. д. те с тога кад би се све то могло подестити онда би и читање било пријатно. Ја, ето, волим реалне али ипак Фине и нежне писце, и због тога врло волим Додеа. Код њега ми се свиђа његово истинско схватање ствари опиеано на тако савршен начин; кроз њега се провлачи тако фини хумор који је понекад и болан и заједљив. Наравно да има још песника које радо читам и волим али сам овога узела као најјачег. Од поезије у стиховима врло волим Јакшића због његовог чистог осећања а нарочито силине у песмама, а оиет и Мисеа, због благости и лакоће. Кад год их читам, читам их са силном љубави и тада, могу слободно рећи, осећам с^ најсретнија. Јелена Големовлћ ученпца Ж. Гимназије