Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

135

Из рачунп, је успех ионајбољи; а.<ш се као дрвен кончић провдачи свуда оно ђачко занињање и учитељево подсећање и извлачење. И задаци се мало доводе у везу с оним што је предавано из др. предмета, а такође и са животом свога места. Неки су се учитељи чак чудиди зашто да морају знати праве дене на тргу. Не рачуна се довољно с десетним раздомцима. Много се јури за разноврсношћу: сад се рачуна о једном, сад о другом, сад о десетом и сасвим различном. (А много је корисније о једном послу извести по 2—3 разна задатка, те да се, поред вежбања у рачунању, покаже како у животу може бити овако и онако, и како рачунање може ноказати шта је корисније и боље). У рачунању скоро нико не мисли на једну важну страну тог предмета: не упућују се деца, да човечји рад и природу проучавају с рачунске стране, да рачунски опажају и мисле, него се све своди само на механичку страну рачунања. Рачун се неједнако обрађује: код једног се учитеља узима као гдавно да се само рачуна што више, а код другог да се прво задаци схвате, те да би их ђаци сами умеди радити; код једног се израчунавају и кубне садржине, а код другог се не знају ни обичне метарске мере. ЦиФре се махом пишу врдо ружно. Више се нисмено рачуна пишући бројеве у реду него потписујући их једне испод других, као што се у животу обично ради и као што ,је прегдедније и лакше. (Изгледа, да се учитељима чини „научније" кад је у реду написано са знацима између бројева). 0 настави из геометриских облика надазимо у надзорничким извештајима ове напомене: Геометрија се учи без практичког мерења. Све се учи шарајући по табди геометриске сдике, а не ноказује се на стварима ни оно, што се ту у шкоди може показати. Овако предавање геометрије без вредности је. Негде се геометрија предаје слабо, негде никако. Сви „нису стигди" да и геометрију обраде. Незнатан број учитеља овог среза предавади су и геометрију. Од 10 шкода само у једној је предавана геометрија. Геометрија се нигде није предавада у овом срезу. Не сећам се да сам где год видео геометриске обдике, вели један надзорник. (Не сећа се да их је видео, а није се сетио ни да потражи да их види!) Као што се из овога види у настави рачунања има више иди мање недостатака, ади се бар ради како-тако; а геометриски обдици се предају махом неправилно, или се просто самовољно изостављају. „Нисам могао стићи да и геометрију пређем", веди учитељ, који бук-