Prosvetni glasnik

382

НРООВЕТНИ Г.1 АСННК

са законима праве уметности, и вређа иокаткад естетичко чуство читаоца. Описивање је и сувише опширно и сувишо натегнуто; а са својим многобројним диадозима преко сваке мере је досадан. Што је пак имао успеха код читалачке публике, то додази отуда што је готово увек умео да дирне у њено осећање, нарочито онда када описује несрећу невино страдалих људи. С друге опет стране његов успех додази од ванредно лаке дикције: изрази су му прости у кратким и јасним реченицама. Само што ово није одржао до краја, темујестил изгубио оне индивидуалне карактеристичне знаке које је у почетку имао. Поред оригиналних радова, Л.аФонтен је у последње време свога живота дао и неколико превода из старе класичне (грчке и римске) књижевности. Али су му ти радови остали готово и неопажени. Са избиром из Л .аФонтена, који је Давидовић у своме Забавнику за 1818, учинио, не можемо бити задовољни. Приповетка коју је он овде превео „Љубав и благодарност", ни самоме писцу није се свидела, и зато ју је доцније, у другим издањима својих списа, морао поправљати и дотеривати. Али је она у суштини својој остала. ипак онака, каква је и у почетку била. Неприродности, усиљени ОФекти и отужне сентименталности избијају свакога часа на површину, те је и добит од ње врло мала, управо никаква. Ово што рекосмо о ЛаФОнтену вреди у главном и за остале писце: Ф. Хермана, К. ШтрекФуса и А. Мајснера. Фридрих Херман је одавно заборављен код немачке иублике, и ако је некада међу својим суграђанима уживао велику репутацију и као проФесор и као члан разних учених друштава. У књпжевности је највише познат својим популарним причама за младеж,' и као уредник неколиких забавника. 2 У својој ириповетци „Завет или лгертва безпримерна", која .је овде иреведена, износи нам Херман човека који и под најтежим околностима остлје веран својо.ј заданој речп, и за таку ностојаност и чврстину карактера награђује се материално и морално. Може битидаје од овога писца још гато преведено у ондашњим српским забавницима, али нам то засад није било могуће испитати и ствар нотпуно утврдити. Карло ШтрекФус такође није био плодан и оригиналан писац, али од њега имају Немци неколико изврсних превода талијанских кла-

1 МогаИзсће ЈЕггаћТапд Сиг Кшс1ег \'оп 8 ћ18 12 Јаћгеп. "^агзсћаи, 1796. МогаШсће КгпАегЂШгоИгек. Шћеп, 1802—4. 2 ТЈгапга. 8атт1ип» готапИзсћеп В1сћ1ип§еп. Бићеп, 1806. ТавсћепУисћ Гиг РгеипДе ип<1 КгеипсНиеп с1еа Зсћбпеп ипс! ХаИгНсћеп, 1805—7 Жеиез Тазсћепђисћ Гиг К1пс1ег, 1805.