Prosvetni glasnik

404

ИРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Ширење гр- Наслањајући се на Адександрово оснивање државе, чкога на . истоку. грчка Језичка оодаст необично се раширил.а, и не у том смислу, да су од њега освојене области биле брзо и иотпуно по.јелињене. Али великог су значаја имади од њега и његових наследника основани безбројни градови, јер су у њима били грчки језички центри у свима државним покрајинама све до индиске граниде. Даље долази двор, управа и војска у државама Дијадоха. Тако исто и више образовање. Смемо узети, даје око почетка хришћанског рачунања година у оним деловима Александрове државе, који су прешли у римско господарстао. градско становништво понајвише говорило грчки, ау осталом сви који су припадали вишим редовима знали су потпуно грчки. Ннје тако лако утврдити, како је тада и после тога било са грчким изван граница римских. Реакдија истока утицала је наравно насупрот употребљавању грчкога језика. Ну ипак још за дуго налазимо грчки и овде С друге стране опет зна се, да су у гранидима римске државе стари народни језиди и даље живели поред грчкога. облик зајед- Јелинистички заједнички језик, грчки коте, има корен ничког језнка. у атичком , ЈЈу он р, е прилично много удалио од своје основе. Најпре таквим унутрашњим развојима, које би свако.јако учинио и атички језџк, да је остао ограничен на евоју првобитну област. Овамо припадају неке гласовне промене, каоштоје поред упрошћавања дифтонга аг ог у а о нарочито итадизам, о ком се много говорило од времена Рајхлина и Еразма, т.ј. прелаз од ег е у г, од аг у а , од ог у п (доцније г); он одговара старој тенденциЈИ грчких гласова и понајраније је извршен у Беотији, сукцесивно у осталим иокрајинама, а свуда тек у дарско доба. Овим двема групама гласовних промена стара грчка многогласност сведена је при крају старога доба на монотону владавину простих, нарочито јасних вокала. А и иначе се јако мења звучни характер. Акценат постаје други: слогови изговарани некада са повишењем тона у царско се ^оба говоре са појачањем гласа, а појављују се спиранти (гласови као инглеско Ш итд), који су особина новога грчкога језика. Даље се модернизује Функција речи и облика. Употреба предлога умножава се као накнада за просто исказивање падежима ; на место простих спајања инФинитива долазе споредне реченице: и у једном и у другом наставља сесједне стране нешто. што већ атички језик показује насупрот најстаријем грчком а овај опет насупрот преисториском језичком стању, а с друге стране стварају се обичаји у изражавању, који су овладали у новом грчком језику. Томе одговара и речник. Заједнички Ну поред овога даљег развијања у правој нрузи атички Језик в в на хартији. као заЈеднички Језик претрпео је и таквих промена, коЈе се оснивају баш на положају, који он има као заједнички језик. Пре свега један заједнички језик већ по себи не припада тако потпуно животу као природни дијалекат. У почетку преоблађује писмена употроба над