Prosvetni glasnik

656

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

имамо „Сдово туге и жалости једнога удовца" од чувенога немачкога сатиричара Сг. Кађепег'а (1714—71). Ово управо не би ни могла бити приповетка, у смислу како се она данас разуме, већ некаква исповест или тугованка једнога удовца који нам „тодкује" развој својепрве љубави према некој девојци, за тим своју женидбу с њоме, па њено господарство над њим, њену раскош и добро „пријатељство" с његовим познаницима, и напослетку њену смрт коју је он десет година жељно очекивао. „Ја сам у своме браку много морао теглити и подносити, вели тај удовац; и управо онда кад нисам ни најмање надеждеимао, да ћу се спасти м избавити, ал' ми сама смрт у помоћ дође, и покоси ми жену, готово у најбољој њеној снаги и сили! — Ко је као бог! — Лака јој била црна земљица, и — вечна јој памет!" Образац за овај састав нашао је Стејић, као што горе поменусмо г у „сатирическим књиг.ама славнога Рабенера", те га по „особености нашега женскога света тако слободно израдио да он ни малом половином не личи на онај стари посао тога оригиналнога списатеља". Рабнер је био писац осамнаестог века, и за данас можда застарео, али је за Стејићево доба и ондашње прилике био добар. Својом сатиричном жаоком он је радо боцкао владаоце, свештенике, и сву ону високу госпоштину која точак цивилизације више кочи него што га напред креће. Разуме се даје због таквога поступка рђаво пролазио,. јер му је строга саксонска цензура многе саставе конФИСковала, и такорећи силом га приморавала, да са својом жучном сатиром пређе на друго поље рада. Он је тако и урадио. Почео је да непоштене и неваљале људе свога времена, шиба писмима која је овда онда публиковао по листовима и засебним издањима; али је и ту наилазио на отпор. Они који су оштром жаоком били погођени протестовали су и тражили да му се „рогови пократе". Таким радом није Рабнер никад могао бити добро примљен у вишим круговима. Ну то ништа није сметало да му остали свет, по неколико нута издаје дела, и да их, штоно кажу, гута при читању. Његов је стил пријатан, лак и јасан. Језик чист и врло речит, те је тако поред све своје невештине у карактерисању и портретирању индивидуа, ипак имао знатан број читалаца. На нашега Стејића он је био од врло замашног утицаја. У Забавама свих пет књига, много је мисли, изрека, резоновања и расуђивања узето из Рабнерових дела. Тај се утицај примећава донекле и по јасноћи излагања мисли. Стејић је много труда уложио на то да му ствари о којима пише не буду „тавне, заплетене и неразумителне", А све то имамо и код Рабнера. На чистоту и углађеност језика он је као год и овај, много полагао. Отуда је Вуловић с пуним правом могао рећи да „Стејић пише лепо, слатко пријатно".