Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

577

а. Сриски језик: а. Писмени исаит. Израда задате теме: „Утицај науке и уметности на духовно јединство Српскога Народа у еадашњици" много је слабија од израде горе поменутог пробног задатка, по коме је Ж. Гимназија класиФикована на друго место међу свима сродњнм школама у Србији. У свима задацима види се недостатак у концепцији теме и у композицији састава и оскудица потребнога знања. Пајвећи број приправннца и не узима у вид науку или је погрешно тумачи, а од уметности узима саио иародне песме и певање уз гусле. Има их које су више писале о Грцима и Гимљанима него о Србима; друге су излагале разне Фазе развитка српске књижевности; има их које пишу о иредисторији и о варварском времен.у, о иокрштењу Срба и Хрвата, о улози свештенства; једна налази српску кљижевност развијеиу још у IV веку по Христу; једна пише о реФормацаји цркве у Зап. Јевропи: има их неколико, које, без икакве везе с темом, говоре о Људ. Гају и о Илиском Покрету; а много их је које пишу искључиво о народној песми, којој приписују једини утицај на јединство нароДно и у нрошлости и у данашњицц. — Свуда се види више Фраза него Факата. Излагање пак онога што су ученице знале унети у свој рад, прилично је тачно. Спољашњи изглед задатака није за похвалу. — Предметни наставник није поправљао задатке,па чакикад јебилогрубих иогрешака и правих аномалија; једино по чему се види да су задаци прошли кроз његове руке, јесу оцена и иотпис. — б. Усмени исиит. Мање задозољава него пнсмени. Из питања и одговора види се колико зло сто.ји с наставом Српског језика. Питања из Историје књижевности опсежна су или незгодна. Тако има и оваквих питања: „Књижевност на српскословенском језику (сва, наравно)", „Дубровачко- далматинска књижевност". Сем питања о Вуку, о Л.укијану Мушицком, о Миловану Видаковићу, о С. М. Сарајлији, остала су махом о савременицима: о Љ. Недићу, о Гадоју Домановићу, Ст. Сремцу, Милораду Митровићу и т. д. То је и програм неставникова предавања у вишим разредима, јер уместо систематског излагања из Историје књижевности он је с ученицама читао модерне српске писце, али и то без реда и нотребне методе. Стога хронологија нема никакве вредности; биограФзких података, па ни оних којима се објашњавају постанак и садржина списа, нема никако. При одговорима приправнице не разликују код појединих писаца главне списе од споредних; не говоро ништа о предмету књижевних дела, о главним личностима, о радњи, типовима и о ка.рактерима (у драми), о пишчеву схватању и стилу и т. д.; међутим многа велн: „ја мислим да му је најбоље дело то и то". Знање из •српске грамигике врло је недовољно, и ученице се нимало нису могле помоћи оним што су училе о живим језицима, а нарочито латин. језиком. Успех потпуно одговара наставникову раду преко године. Латински језик. а. Писмени исаит. Од предложених 10 задатака изабран је најтежи. Испитни одбор, имајући на уму да ученице у Ж. Гимназији уче латински само у вишим разредима, био је мишљења, да ученице добију од лакших задатака, али кад је предметни наставник уверавао да је боље дати из аутора, чији је стил познат ученицама, дат им је онај задатак. По свршеном раду показало се да је друкчије: било је приправница, о којима наставници веле да су биле добре ученице, а задатак су израдиле доста слабо, док је било и обратнога: да слабе ученице раде боље задатке него просечно добре! — б. Усмени