Prosvetni glasnik

578

ДРОСВКТНН ГЛАСНИК

исаит. Ту се показао један осетан недостатак у настави класичног језика. Уместо да граматика буде средство, номоћу којега ће се ући у дух језика и да се упознају мисли писаца који се читају, она је сврха, Због тога се при превођењу констату.је да приправнице не теже у првон реду да схвате пишчеве лисли, него се реченица ломи на најмање делове, који се преводе реч по реч, махом буквално и не водећи рачуна што ћо од тога испасти на српском језику. Отуда се при испигивању из граматикс дешавало, да приправница зна за граматичко правидо и за иример уме навесги онај који је у уџбенику, ади да запиње при најмањој замени једног обдика другим и при реченичним обртима. У писменим задацима предметнинаставникније констатовао ничега сумњивог; међутим ја сам при прегледу задатака нашао да их има сумњивих, управо то су биди добро израђени задаци сдабијих ученица г које су праву меру свога знања показале на усменом испиту. Сем тога констатовао сам да иредметни наставник на усменом испиту помаже нојединим приправницама тим што рашчлањава поједине реченице и преводи их, а потом ученица то понавља за њим. Живи језици : Немачки и Француски. а Писмени испит. За теме из оба предмета испитни одбор узео је средње каквоће, али су при изради задатака више успеха показаде оне у Француском него друге у немачком. Ади се и код једних и код других опажа један недостатак: не обраћају довољно пажње српском језику, избору израза и интерпукцији. — б. Усмени исиит. На усменом испиту показало се читање течније, акценат н изговор правиднији и превођење јасније у Франпуском него у Иемачком језику. Исто тако док су ириправнице на питање предметног наставника француског језика даваде граматичка и синтактична обја^њења течним Француским језиком, приправнице које су подагаде немачки језик, у сличним придикама, запињаде су у одговорима и то су исказииале реченицама рђако конструисаним немачки. П у иогдеду граматичког знања боље стоје оне из Француског него друге из немачког језика. Исто тако мигдо се приметити да док наставник из Фравцуског језика у току превођења или посде тога поставља приправницама и питања из синтаксе, наставник немачког језика брижљиво се кдонио тога, као што и на писменим задацима није исправљао све грешке, нарочито у срнском језику. Математика. а. Лисмени исаит. Од преддожених десет. група задатака испитни одбор узео је и дао приправницама ону коју је препоручио предметни наставник као довољну за осредње приправнице. Највећи број приправница од три задатка радио је само један, узег из уџбеника (Аритметика и Алгебра од Фр. Мочника, превод В. Димића, стр. 312, зад. 144), и ма да су имаде довољно времена да покушају с израдом и друга два задатка, нису то учиниде, те су раније предавале задатак (рад). Али и тај један не показује праве саморадње не само код приправница које су само њега радиде него и код неких од оних што су решавале и друга два задатка. Пажљиво прегледање свих приправничких радова између многих показује сродност какву је тешко констатовати у самостадном раду код ученика, и нарочито у тодиком броју, као што је овде сдучај. Ту на пр. пада у очи да има и таквих приправничких радова, у којима је постављање задатка извршено правилно, међутим погрешан је рад — јер је погрешно замењивање циФара и мешање знакова, што све неминовно доводи до погрешног