Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

679

резудтата — а резудтат је свуда тачан, евагда један исти. Како је предметни наставник тумачио овај појав, не зиам, ниги сам могао сазнати његово мишљење, јер се тога кдонио, само га он, ма да је прегдедао све задатке пажљиво и о њима дао на крају уобичајени и доста опширан реФерат, није констатовао нити саоиштавао испитноч одбору. Како сам међутим, при прегдеду задатака, констатовао тај симнтоматични појав, ја сам га саопштио одбору, ади више ради њогова уирављања при усменим иснитима, јор како ни предметни наставник нити друга два дежурна нису саоиштиди да је било неправилности, своју сумњу —• па ма колико да је била основана — нисам хтео узети за довољан разлог, да према њој нредузимам кораке, који би омели даљи ток испита. Напомињем само да.је чудновато да предметни наставник не осети то ни у задацима ни у току рада. Или да није то последица незгодно избачених речи: „да се не казни ко украде него ко се ухвати да је украо?!" — Од овог пак по.јава ништа мање није симптомтичан и интересантан други .један, а то је: зашто то дапридичан број ириправница, рачунајући насигурно да су добро „израдиле" тај један задатак, и тим себи обезбедиле оцеиу добар, што им даје права на даље испите, хитају с предајом задатака (оне све предају и концепат и пренис, од којих је други апсолутно идентичан с првим, без икакве и најмање поправке) и не покушавајући да решавају друга два? По мојем мишљењу, разлога овом иоступку треба тражити у онаквом оцењивању писмених задатака преко године од предметног наставника на једној и од Упусгава изасланицима за оцењивање писмених задатака на другој страни. — б. Усмени исаит. На њему се показало прво, да су неке од врло добрих и добрих оцена добијених на писменом испиту оллко стечене, и друго, да приправнице, уопште узовши, не стоје тако рђаво с математиком, као што би то изгледало. према њиховим оценама преко године, и нарочито из писмених задатака. Само сам опазио да приправиице не умеју да се користе тим знањем па да, кад схвате задатак, слободно приступе његову решавању. Код њих се непрестано осећала бојазан, да ће бити рђаво како су почеле рад, и ако на постављена питања у току рада дају добар одговор. Због ове оскудице ноуздања, није било ни саморадње, јер на њу нису правилно навикаване. У исто време код наставника Математике истицао се непогодан тон при испиту, када и далеко слободнијим приправницима него што су ови, влада страх испитни: он није никако пуштао приправнице да сдободно реша.вају добивени задатак, већ их је често и без икакве потребе, прекидао ситним нитањима, која ће их довести да решавају питаље на начин, како је то он унапред био одредио. Историја оишта са сриском. Усмени исаит. Како у гимназијском тако и у реадном одсеку испит из Историје опште са српском начинио је врдо добар утисак. У питањима су биди обухваћени гдавни подитички и кудтурни моменти свих периода Олште историје и најкрупнији догађаји из Историје српског народа, а приправшмки одговори били су јасии и течни чак и код тежих питања. Нарочито су падади у очи одговори на питања, где је бидо потребно довести у узајамну везу више .једновремених догађаја на разним странама, којима се утврђује гдавни Факат. Код принравница при испиту из овог предмета видело се да умеЈу схватити добивено питање, у њему истаћи гдавне елементе и депо издожити што је у досегу њихова сазнања, и то како из Историје опште тако и из Историје српског народа, из које су приправнице даваде