Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

593

24. Та првобитна спољност историје види се и из тога што судо данас човечанство и сав његов прогрес и цивил.изација освежавани и поткрепљавани с поља, придолажењем нових етничких елеиената, удазом нових народа у историју, који су настављали рад и прогрес исцрпених народа. Покрети у човечанству долазили су до данас увек постреком с поља; сви кудтурни народи, антички и модерни, јееу досељеници, упадачи у крајеве, у којима су оснивали државе и цивидизације. Али све већим исцрпљивањем нових етничких елемената и мешањем свих племена, етничко, спољна страна човечанства, почиње губити свој значај у историји те све више нестаје могућности тог освежавања с поља и упада нових народа и њихових оснивања нових цившшзација, те човечанство мора и почиње се прерођавати и освежавати изнутра, из себе самог. Место спољњег, етничког, све више настаје унутрашње, социјално; место спољњег, етничког распореда на народе, човечанство ће се све више распоређивати органски, према унутрашњим снагама и особинана човековим. Тако и ум човеков све мање постичу поједини спољни догађаји, као откриће Америке; он све више изводи своја дела из своје сопствене снаге, све више црпе из дубине историје. Тако прогресом историја човечанства добија све више дубине; све је ближе доба времена, праве историје, која ће, силазећи све дубље у живот човечанствау времену, моћи уисторијско.ј дубини свих времена, откривати законе историјског живота човечанства. 25. Пошто природа првобитно одређује човека у свему његовом кретању, то је и дух човеков прво управљен на поље, у природу, то је човек еамо спољну природу посматрао и изучавао. Тако је човек пре нашао законе спољњега света него законе социјалног и историјског живота људског, пошто су ствари у спољњем свету пре достигле ступањ пропорције него човеково друштво, у коме још претежу ноједини елементи живота, друштва и историје једни над другима, у коме јотп нису сви елементи човекова живота и историје заузели своја права местапрема својој величини, снази ивредности према другим елементима; јер је у човекову друштву и у историји његовој много више елемената који се боре за превласт и који сукцесивно претежу једни над другима, него у животу природе, где су елементи не само простији него их и много мање има него у историји човековој. 26. Као што је човек прво посматрао, изучавао и разумевао спољњу природу, па после себе, тако је увек прво обарао непотпуне појмове