Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

981

73. Свака је заблуда истина за своје време а свака је истина истина само за своје време, јер истина која влада само један тренут, једно доба, она је заблуда за сва остала доба. Браство и једнакост људи, хелиоцентрика итд. биле су заблудс античким умовима; идеје античког света заблуде су модерном свету. Само је оно истина што важи за сва времена и све просторе. Све су остале истине релативне. 74. Историја је још и данас према правој историји као алхемија према хемији. Ираве историје не тиче се да ли ће н>ен ход донети човеку боље стање него што је то било. Њен ход није ход ирогреса и ход бољитка човечанства; њен је ход нужности и закона. Све што човек може добити то је да увиди пут живота свога, да сазна судбу своју и да се иомири с њом. А ход историје човек не може изменити. 75. Историја стоји према свима другим наукама као синтакса према етимологији. Еао што етимодогија расматра само врсте речи једног језика показујући каквих их има, тако све друге науке баве се појединим предметима и областима појава као делинама, остављајући на страну однос њихових предмета изучавања према предметима изучавања других наука. Астрономији је предметвасиона, геологијиземља, ботаници и зоологији биље и животиње, антропологији и етнодогији човек и народ фирички , психодогији човек и народ психички, социодогији друштво итд. Свима тим наукама предмети њихови јесу њима цедине, самостадне и независне, као и антички богови један према другом. Историја пак расматра све те предмете појединих наука само као дедове једне ведике целине; она их гледа као међусобно зависне састојке једног ведиког организма који почиње у хаосу материје а довршује се у хармонији ума. Она има да расматра Функције свих тих дедова у томе организму, да одреди њихове узајамне односе, пропорцију њихове снаге и комбинацију њихову. Тако све оно што су другим наукама самостадне целине, редуцира историја на нросте едементе једне много веће цедине. Све оно што у другим наукама као засебне цедине живе својим засебним иидивидуадним животом, у организму историје постају само органи, који немају самосталан живот него га позајмљују од живота целог организма,. Оно што је другим наукама самостадан организам постаје према историји само орган једног већег организма. Историја све више постаје центар око којега се друге науке крећу само као пданете, које свој живот и своју светдоет позајмљују само од ње. И само тако кад се појми да се све друге науке развијају и