Prosvetni glasnik

982

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

рађају само у историји а да се историја рађа и развија сама од себе, моћи ће се појмити нрави однос осталих наука према истори.ји. 76. Друга разлика осталих наука од историје што је историји објекат оно што је свнма другим наукаиа субјекат. Астроному је објекат васиона, геологу земља, социологу друштво, итд. Историја само споредно има посла с тим предметима. Главни је њен предмет ум људски, оно што је субјекат осталим наукама. Историје не би ни могло бити кад у ходу ума људског не би било законитости. Највиши закони до којих ум људски може доћи јесу само закони ума људског јер ио законима ума људског стварају се и постају закоии природе. Не тумачи човек законе ума из закона природе него обратно он може тумачити нрироду само умом или законе природе законима ума. Није станиште законима ума људског у природи него је станиште природних закона у уму људском. У природи нема закона онако исто као што нема Фетиша ни духова, ни богова, ни анђела ни демона, који су толико хиљада година до данас управљали судбом природе и људи. И сам појам закона само је једна Фаза развиткаума људског. Ио томе највиша истина не може бити ни у једном уму ни у једној науци, ниуједној философији , ни у једном простору, ни у једном времену. Сви умови, све науке и ФилосоФије, сва времена и простори морају бити само делови и органи једне много веће целине и једног много већег организма — целокупног ума људског, који ће обухватити сва времена и све просторе. То ће бити једна нрава и највиша ФилосоФИЈа у којој ће све те науке, ФилосоФије, времена и простори иостати само делови, органи једне велике целине, уређени по сво.јој снази и величини и одмерени по својој сили. Тако ће историја васионе и земље, гледане кроз астрономију и геологију бити само један део историје ума људског. 77. Као год што ни један народ није могао развити све оне снаге које само човечанство може, као год што ни .једно доба није било потпуно затворена целина — да буде прави преставникпотпуног развитка човечанства, тако исто ни једна идеја у историји не може бити потпуно тачна и истинита, потпуно једна целина за се. И као год што се само историјом усавршава човек, тако се само у љој и идеја усавршава. Оно што је друштво човеку у чијој атмосФери развија он све своје особине^ борећи се с другима дотерујући се и глачајући, то је исто историја идејама. Историја је атмосФера идеја као друштво човека. НајтачниЈа и најпотпунија идеја може бити само идеја историје. Као што ни један народ не може развити све стране друштва људског тако ни једна наука не може развити све стране ума људског.