Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

983

И као што ни .један народ не може развити потпуног савршеног човека, тако ни једна наука ум људски. Савршенство је сваког народа и сваке науке да их нестаје, да пропадају као целине и да постају само органски делови једне веће целине. 78. Разлика историје од других наука и у томе је што су све оне више мање апсолутне држе се чврсто једне идеје, док не дође друга, док историја боље но икоја друга наука показује човеку да је н>ему „апсолутно" непојмљиво и да је релативност атрибут људског, да ни једна идеја, ни један сгупањ развитка није апсолутно сталан него да се мења релативно развитку људском, те по томе да ништа није апсолутно истинито. По томе је историја најрелативнија, најхуманија, највише историјска и по томе најистинитија. од свих других наука јерје истина само у времену. 79. Разлика историје од других наука још и у томе што код свих других наука предмети су њихови стално омеђени; они више не расту и не мењају се, само знање о њима расте, док и сам предмет историЈе све више расте и у ширину и у дубину и са нредметом заједно и наука о њему. 80. У свима наукама Факти њихових области стално се ионављају и само тако може бити закона. Закони претпостављају стално понављање једног истог; они су у науци оно што су догме у религији. У историји још нема понављања, с тога ни закона у оном смислу у коме у других наука. Све што у историји бива бива за сад само један пут. Човечанство још није достигло свој крајњи ступањ простора и времена. Оно јејош у процесу растења и развитка. 81. Историја је највитпе гледиште за људске ствари. 82. Историја од свих других наука најбоље показује релативност, зависност, пролазност и ништавност свега људског. 83. Историја је синтакса људског живота.