Prosvetni glasnik

984

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

84. И у историји има супстандијадног и акциденталног; гато се из природе иде ближе човеку и историји, све је мање супстанцијалног и све више акцидентадног и обратно; што ближе природи све се више може разумети; гато ближе човеку све мање. 85. Историк нема да усваја ову или ону теорију или идеју, да је заступа и нроводи кроз псторију. Историку су и теорије и идеје само Факти као и све остало и нигата друго. Он мора гледати с висине историје на идеје и теорије онако као што се с висине идеја и теорија гледа на Факте. 86. Од свих осталих историк мора највише у себи имати божанскога. Он мора бити слободан од свих страсти, иожуда, жеља и интереса; он не сме ни у шта хмешати те стране човекове душе, него све мора гледати оком разума. 87. Историја је највећи и најбољи критериум истине, јер је она управо тумач времена, највишег и најгенералнијег појма људског. Пошто се све внше своди на време и пошто се све више увиђа да је предмет историје све оно што се у времену мења, то, пошто ни један атом не остаје непромењен за сва времена — историја ће све више постајати универзални темељ свега умовања људског, темељ времена, а грађу за то дају остале науке које се баве појавима у простору. По томе би историја стајала према другин наукама као време према простору, човек према природи, апстрактно према конкретном. По томе би идеална историја требала да обухвати не само човека него и целу природу и васиону, у колнко је то могућно људском уму. По томе би историја била једино право поље ФидосоФије, једино могуће поље на коме би се помириле све суиротности, које су до данас раздирале свет, — супротности између човека и природе и оне силне супротности у људском свету. Пошто је така историја најшире поље чистог разума, то би се, разумевши све, оправдало све. А пошто се само историјом најбоље може разумети све то све оно што се историјски не би разумело, т. ј. што не би имало свог места у историји, оно се не би могло ни оправдати т. ј. оно не би било истина. 88. ПГто је предмет које науке простији то је и историја те науке простија. Историја астрономије у главном је само историја борбе 2