Prosvetni glasnik

446 ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

љаше по учењу протестантскож: Винер се бејаше оженио, а када доцније оста удовац он се и но други пут ожени. Љубљански еиископ Раубер умре не постигавши ничега. ВБегов наследник Кацијанер потражи помоћи у самога цара. Ипак се слабост католичке цркве види у томе што је Трубар пуних десет година могао радити у таком живом средишту као што је Л>убл>ана. Најзад 1540 он остави Љубљану али не напусти посла већ га продужи у Лаки, ТиФеру и Ратчаху — те се на тај начин позорница његова рада само ирошири. Али не прођоше ни две године, а епископ Кацијанер промени своје држање: позва Трубара за свештеника катедралне цркве, а, још две године после тога Текстор, наследник Кацијанеров, даде и Трубару и Винеру право проповедања у тој цркви. Код те појаве застају историограФИ с питањем од куда оне дођоше, дајући на њ различите одговоре, од којих је најближе истини тврђење да у свему томе треба гледати методу језујитскога делања, јер је епископ Текстор био лични друг Лојолин, па је његовим старањем и отворен приступ језујитима у Аустрију. Сад Трубар бејаше најодушевљенији и најречитији проповедник нове науке, али се наскоро политичке прилике окретоше против њега. Шмалкалденска војна бејаше свршена, а наследник престола Фердинанд I беше одсудни католик. Тим и другим приликама знаде се користити Текстор, који изради код Фердинанда наредбу за затварање протестантских првака. Многи па и Винер бише ухваћени, а Трубар се спасе случајно, јер није био у Љубљани те му јавише шта овде бива. Али зато сав стан његов би претресен, библиотека му конФискована а он одмах лишен дотација. За неке се од оптужених не зна шта је са њима било уопште, те је вероватно домишљање да су прошли као и сваке жртве инквизиције. Винер је издржавао затвор у миноритском манастиру у Бечу, а доцније је био први протестантски епископ у Трансилванији. Умро је 16 августа 1554. Не зна се поуздано шта је за неко време било с Трубаром. Држи се да јо 1547—1548 провео у Трсту као нроповедник. Тадашњи је трстански епископ Рицано био одиста наклоњен протестантима. Већ је 1548 био оггет позван да се врати у Љубљану. Он се иозиву народном одазове — али га наскоро видимо како журно оставља Крањску па преко Тиролске бежи у Баварску. Право нам објашњење за ово емигровање недостаје. Има их који држе да је сам био вољан уклонити се испред тако огромнога посла као што је духовно водство читавог једног народа. Тако мишљење не одговара стварности, јер су за њим летеле потере: он је морао емигровати по великој каквој невољи. У Нирнбергу је добио заштитника у лицу пастора Дитриха, који је био од великог утицаја и који му је израдио место свештеника у Ротенбургу. Овде се Трубар могао после толиких беда спокојно настанити, одати се мирном животу и одушевљавати се не само идејама