Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

445

С преласком у Љубљану круг се његова посиатрања н учења знатно рашири. Оно што је учинио да се покрет Лутеров јави и брзо разграна у Немачкој, постојадо је на исти начин и у Крањској, Штирској и Корушкој. Овде је корупција бида захватила, у велике, врхове црквене управе: предате и епископе показа она народу у наличју лицемерства, а нижи редови свештенички тоњаху у мраку незнања, суровости и лакоума. На тај се начин утицај свештенства сведе на најмању меру, па најзад и тога нестаде. „Страшну слику показује словеначко племе у овој епоси: добрих пастира — нема; учитеља —нема; школа нема; књига на народном језику нити има нити их је било. А међу тим сам је народ стајао на стражи против грознога нспријатеља и хришћанства и хабзбуршкога дома; много је словенске крви било проливено за веру Христову и за Аустрију: али ни глава цркве католичке ни ноглавар аустриског ерц-херцегства не мишљаху о том природном бедему против Турака." (Соколов, 8—9). Из тих и таких разлога области народа словеначког бејаху изорана њива за семе нове науке протестантске. И њега брзо донеше ветрови. Већ 1525 виши сталежи крањског војводства поднесоше ланд-тагу жалбу протпв ужаса који у њиховој земљи ствара.ју „евангелички свештеници и њихове проповеди.' Али та жалба виших сталежа не донесе никаквих резултата. Кад на њу не одговорише позвани Фактори мерама какве су се очекивале, тада се новоме учењу почеше одазивати не само поједини свештеници већ и поједини грађани, међу којима се помињу из Љубљане: Матија Кломбнер, Матија Цвекељ, Андрија Фарест и други. Тада се јави световна власт у помоћ цркви. Године 1527 изиђе указ краља Фердинанда, којим се страховито прети евакоме који посумња у тачност догмата римокатоличке цркве. Настадоше сумњичења, затварања, кажњавања и мучења глађу и жеђу, а укази и наредбе следоваху једни за другима. У таком врењу бејатпе Крањска кад у Љубљану стиже Трубар. Круг Кломбнера и других електриса га, и он наскоро отворено устаде против три основне догме католичке цркве: причешћа под једним видом, неженства духовничког и против учења о спасавању помоћу вере и дела — јер, као следбедник Л.утеров, и он учаше да се спасење задобија само вером. Љубљански епископ Раубер запрети Трубару и позва га да одустане од таквих ироповеди. Тада се показа резултат проповедања и агитације: љубљански магисграт стаде на на страну Трубарову и позва га да проповеда у цркви Св. Јелисавете при градској болници. Ту Трубар продужи рад још с већим успехом: њему се стадоше одазивати и аристократски редови. Врх свега нађе нових и оданих следбеника и међу духовницима. Њихов је представник Павле Винер, човек одушевљен и енергичан, који не само проповедаше него и жив-