Prosvetni glasnik

470

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСННК

славној Русији свака дрква има бар једаи (ако не и два, л_еви и десни) иевачки хор, — дотде у нас ни многи „културни" центри у земљи немају певачких хорова, а где имају, не обраћа се ни мало пажње: какви су ти хорови и ко њима уиравља: Србин, или странац, православни, или иноверац, нити се има разумевања ни воље да помисли: да ли је све једно, ако хор обучава и њиме управља квалиФиковано лице, иди дилетант. У нас, истина, нема свуда квалиФикованих, али и где их има, и где би могдо о томе да се води рачуна, махом квалификовани „седе скрштених руку", док црквеним иевањем руководи какав верглаш, или бандисг, или берберин, обучавајући хор уз тамбуру, или ма какав други дилетант. А то је све на штету црквеног иевања. У цивилизованом свету, у интересу прогреса и правде, заштићен је рад стручни од експлоатације лајика, а у нас, на пр., има „летећих" гробарских хорова (и у самој престоници, код толико музичара!); бабе и бербери лече, и ако су ту доктори, итд. Еад би се црквеноме певању потребна пажња поклањала, експлоатисања тога ни у нас не би бидо, него би све то о мало труда било уређено. Ево, за хорове, у цркви, каква је уредба на пр. у православној Русији: „Извдечеа1е изђ височаишихт. поведеши. УказЂ Его Императ. Величества изђ СвлтМшаго ПравителБствукнцаго Синода. Јуна 30 днл 1849 года. Московскаго Свлтћишаго Синод&Конторћ и ПреосвлшеннимЂ Епарх1алвннмЂ Арх1ерелм г в потвердитв Указами, что бвг обучете хоровч, ихђ поручаемо бндо неиремЂнно тЂмг токмо лицамг, кои иолучили уже, или виредг иолучатг, аттестати отг ПридворноЦ Каиелли и что 6б1 обт> успћх^ вђ таковомт> обученш доставллемБ1 бнди СвлтМшему Синоду надлежанџд донесешл по истечен1и каждаго года." У нас би се изузетно могда доиети једна оваква уредба: не може дилетант управљати хором у месту где има квадиФикована лица. Затим треба образовати певачке хорове при црквама. То да се стави у дужност месним црквеним управама. Како је то скопчано са трошковима, то да потпомажу окружни и срески одбори и скупштине, па и општине, . тамо где су цркве сиромашне. Иначе, црква треба да жртвује на унапређење ове црквене уметности, да жртвује, ако хоће да буде каква треба да је. И у Русији се тако ради. Тамо на пр. месни старешина цркве, архијереј иди прота, објави конкурс: „Тој и тој цркви треба хоровођа, који треба да има квалиФикације у смисду уредбе." Погођени хоровођа затим распише конкурс: „За мој хор треба ми тодико и тодико деце за сопран и алт и толико одрасдих за тенор и бас; усдови су: сдух, гдас и способност читања нота (певања с диста)." Разуме се, певачима је то посде споредно занимање. За то им хоровођа по погодби плаћа ме-