Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1019

На тај начин ми смо одредиди рубрику естетичког осећања, и можемо прећи на еамо излагање о истоме. Ну, пре тога још да наведемо и побуде због којих смо се баш овом групом осећања хтели нозабавити. Васпитаау је задатак да обрати пажњу и на естетичку страну духа. Отуда би ваљало очекивати ванредну развијеност ових осећања код васпитаника и омладине. Међутим, стање је те развијености веома жалосно. Ја ћу овде навести неколико примера тог жалосног стања развијености естетичких осећања, и она ће, надам се, у исто време објаснити и побуде из којих сам изнео ову ствар. Посматрао сам како деца дивљачки ломе цвеће с гранама од јоргована и бацају. Њихови родитељи сасвим равнодушно гледају то. Кад једном наиђоше ђаци из једне основне школе у Фабрички парк, готово нико од њих ниЈе ишао по насутој стази кроз парк, већ поред стаза, на изриљаном земљишту, где је цвеће засејано. Посде неколико учитељских опомена, деца нису могла да схвате што им се то забрањује, јер их ништа не дира, нису естетички васиитана. У једном друштву младића рече неко да се сврати у парк, а други ће рећи: „Да има пива, иа и да свратимо; овако шта ћемо, немамо потребе". Кад се подизао парк код железничке станице чуо сам од многих да је боље ледину изорати, па засејати кукурузом; овако нема никакве користи. Један радник вели у парку: „Е, баш је л.уд овај управник, шта ће му ово цвеће; боље је да подигнемо виноград, бар да пијемо вина". А кад су га терали да чисти траву поред стпзе у парку, он веди : „Зашто да чистимо то, има где да се пролази, није мали пут". Посматрао сам како момци и девојке пролазе поред ванредно укусног парка, па ни главе не окрећу к њему. Познавао сам једног господина којије потрошио 200 динара док је створио врт са цвећем пред својом кућом. После тога њега преместе и он изда кућу под месечни закуп. Кад је после 20 дана обишао имање, запрепастио се: његов закупац повадио ограду од врта, прериљао врт, па засадио кромпир! Каже ми човек да је због тога. толико намрзао на кућу, да је једва чекао да нађе купца да је прода и продао је. Дакле ти такви примери су ми дали повода да о овој теми пишем, не би ли се створило јаче интересовање за ову врсту васпитања, за ову врсту хране душевног живота човечјег, која је код нас врдо запуштена. Естетичка осећања су, дакле, потреба душевног живота човечјег. Под именом естетичких осећања подразумева се она група осећања, која се у своме потпуно развијеном облику везују са једном апстракнтом представом. Често се називају и осеЛапа за леао и укус.