Prosvetni glasnik

1040

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да од нове годпне рачунске нађем извора и начина, да наградии сваки озбиљан рад у овим народним школама. Износећи за сада само потребу ових школа, и остављајући пуну слободу п потпуно одрешене руке школскии одборпма, управитељима и надзорницама односпо уређења овпх школа, ја им наређујсм ово што иде: 1. Да се школски одбори одмах састану и посаветују о томе: може ли се у њиховој средпни отворити продужна школа, на којој основи, у које бд се време могла држати предавања, и ко би се примио тога посла ? Мали пздатак око набавке књига, потребног алата ц материјала, као п осветљења, ако би се предавања држала у вече, свакојако би требало да поднесе дотична школска општпна, као што подноси и за грађанске школе. 2. Да месни школски одборп одмах известе окружне, ради знања, а ови мене преко надзорника. 3. Да у повољним случајевнма одмах отпочну рад и не чекајући моје одобрење. И 4. Да надзорници окружни воде рачуна о овим школама и раду њихову и извештавају ме о њима као и о другима, истичући ми оне, који се у томе послу буду одликовалп". Сад да видимо какав је био одзив на опај позив министров. У службеном дисту Министарства просвете „Просв. Гласнику", у свесци за Април те године, изишл.а је овака белешка: „Награде за рад у ародужним и вечерњим школама, — Како по закону о народпим школама и продужне школе, које могу бити и дневне и вечерње, према месним нриликама, долазе у ред вшпих, грађанских школа, чије наставнике плаћа држава, то ће се и свпма наставницима у овим школама одредити за овај рад награда нз државне касе. Но како овај рад нпје свуда подједнак, а није свуда ни у једно исто вроме почео, то ће се и ова награда издавати на крају школске године, нрема томе, колико јв ко у томе послу радио и урадио. Зато је препоручено школским надзорницпма, да пораде и у овом цравцу, те да се у интересу јачега ширења кориснога знања што више овпх школа отвори и да наставници у њима што боље пораде. Зато је и остављено широко поље, да наставници сами у договору с надзорницима а према месним приликама сами састављају програм нрема тотребама својих ученика и места у којем је школа. Ове школе могу постати временом праве школе за живот, јер се у њима обнавља опо што се учи у осповној школи, те да се не заборавп, а проширује оним, што је потребно за сам живот ученика. А кад народ једном осети користи од њих, он ће их све више желети и отварати. А и учитељи, кад виде не само морално задовољство од вршења једне