Prosvetni glasnik

426

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

У другој глави говори се о дечјем мисаоном кругу који има да се образује наставом. Стога се Хартман одмах иозабавио питањем, које је већ једном ставио био: шта треба да се предаје и учи у школи? дакле, како треба да се образује тај мисаони дечји. круг? Шта треба да се предаје и учи, наведено је у претходној глави. Хартман је ставио ово иитање с тога, да се ислита основица на којој има да се наставља духовна зграда. Јер даље развијање дечјег мисаоног круга, дакле развијање укулности свих представа које се налазе у духу дечјем свезане на разнолике начине условљава се а.перцепцијом, а ова нретноставља старе сродне представе које би се с новим потпуно стопиле у једну. Из овога јасно излази да је лретходно потребно иснитпвање дечјег мисаоног круга нри ступању у школу, да би се знало, да. ли дете има на расположењу потребних представа, то је ствар коју не треба нарочито утврђивати. Садржина тих представа јесу предмети домовине, који на дете утичу, предмети и нојаве у кући, дворишту, градини, пол>у, ливади и шуми, у долини *и на висини, на земљи и небу. Даље догађаји лри олхођењу у породиди и кући, као и с познаницима ван куће. После утврђивања предмета овог дечјег круга Хартман се пита, да ли дете има на расположењу и такве догађаје, које ваља лретлоставити као алерцелирајуће и још: да ли ове представе имају лотребну јасност и снагу и пита се, да ли се ове представе сразмерно подељене на област искуства као и на област дружења, укратко: лита се, да ли за ту сврху иостоје потребне представе. Сад олет настаје питање како ностају дредставе, чији ток лостанка Хартман износи врло очигледно. То је уосталом свакоме познато из психологије. Објашњава како постају осећаји. Предмет осећаја означава он иокрет. Разликује две врсте локрета хотимичне и нехотимичне. објашњава затим како постаје опажање, а из овога како постаје лредстава. Хартман разликује три врсте лредстава: а, које иостају из осећаја, б, које постају из олажања и в, ко.је постају из олажаја. Заједничко је вели свима представама то, што њихово трајање зависи од присутности чулног надражаја. Ово иак трајање њихово у свести причнњава то, што се лредставе гомилају, скулљају, тј. долазе у свест нови осећаји, нова оиажања и нови оиажаји. Збир свих ових духовних слика назива Хартман кр угом аредстава, а због тога што он сачињава мишљење назови га мисаоним кругом., Даље у трећој глави износи анализу дечјег круга мисли, износећи прво историјско излагање тј. онако, како су то иоједини мислиоци схватили и радили. Почиње прво с Бертолдом Сигисмундом. Мисли о анализи дечјег мисаоног круга износи Сигисмунд у својој ваљаној књизи „Дете и свет". Он је најпре хтео да склопи друштво за научно лроучавање детета. У томе није успео, већ је својим делом заинтересовао педагоге. Други који је радио на проучавању детета био је Карло Фолкмар. Стој, којијесвоје слушаоце на универзитету заинтересовао научном статистиком ђака вежбаонице универзитетске у Јени. Он је давао листе са психолошким питањима, које су садржавале ове главне тачке: 1. интерес код ђака: која врста интереса припада ком ђаку ? 2. Репродуковање саопштење мисаоне грађе: иристајање (конфузија) потпуност (изостајање) и ритам (стуиањ потпуности и брзине). Други већи покушај „исихолошке статистике" био је у Берлину. Педагошком савезу била је дужност да испита круг иредстава с којима деца долазе у школу, стога се захтевало да се већина лредстава испита. 0 току ових испитивања саопштио је Бартоломеј важне податке. На име : „Дете берлинско долази у школу сразмерно сирото с представама и приморава школу или да ради с речима или да опажање накнади мртвим сликама или