Prosvetni glasnik

312

просветни гласник

ставника, који инају засдуге и за оснивање и за одржавање недагошке централне библиотеке (У1ајпциг) и подизање института за педагошко-психолошка испитивања као и за много што шта друго. [2(;зсћ. ра<1а§. Рзусћ. и. ехрег. РаЛа§.] •— у. * Педагошка Академија. — „Педагошка централа нелачког учитељског удружења" далаје, као ресултат својих претресања на седнпци од 12. априла пр. г.. о питању о педагошкој академији ову изјаву: 1. Педагошка централа немачког учитељског удружења, сада као и раније, у оснивању нроФесура за педагогику, снабдевених модерним помоћним средствима за научни рад. нарочито педагошко-психолошким лабораторијама, специјалним библиотекама, вежбаоницама и довољним бројем научних ноиоћника, види најподесније средство, да се унапреди наука педагогике. и због тога осиивање тако снабдевених проФесура у Великим Школама оглашава као једну државну дужност, која се не може дуже одлагати. • 2. Педагошка Централа даље мисли, да ваља желети, да баш на педагошком пољу редовни представник целокупне струке и поред њега запослени представници појединих основиих и помоћних наука раде и предају у тешњој вези међу собом, но што се иначе код више нредстлвника једне струке то можда сматра као потребно. 3. Ако би у уредби наших Великих Школа наступиле коренитије измене, онда би требало тежити томе, да се у философски Факултет уврсти нарочито педагошко одељење. 4. Докле неђутим нема или у недовољној мери има редовних проФесура за педагогику, Педагошка Централа види драгоцену накнаду у оснивању самосталних академија за неговање и унапређење педагошке науке; ипак она мпсли, да троба желети, да се такве академије, колико је год могућно, оснивају у седишту университета и да се у сваком случају тежи одржавању барем спољних веза са овим последњим. 5. Заметке за такве педагошке акаденије Педагошка Централа види у приватнии одп. друп&венпм недагошко-психолошким институтииа, каквих има у Лајпцигу и Минхену и каквп се стварају у другим градовима, и препоручује ове заводе за коришћење њима у прилици п за потпомагање. [21;всћг. 1. рМа§. Раусћо!. е1с.] — у. * У целој Немачкој има сада 7 гииназпја, 37 реалних гимназија и 6 реалака за женску децу. Од њпх само 4 пруске (Бер.шн, Позен и Трир) имају чисто државни характер. Већина завода су градски (29), 8 су приватне школе, а остали (9) су мешовитог характера (прпватне школе са градском нотпором, државне и градске). Шест завода стоје под управом директорпца. [Ваетапп. децембар 1911]. —у. * Школа за наглуве. — У Бреслави имамо једну значајну новину у школи: отварање нарочитих разреда за наглуве. Овај систем до сада је потпуно изведен само у Берлину, где ина већ једна цела школа за наглуве са шест ноступних разреда као и преко двадесет засебних разреда по појединим крајевпма. Шарлотенбург пма сада три таква разреда. Додавањем по једног новог разреда еваке годпне а овде треба да се створи цела школа.