Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

313

У Хамбургу и Хановеру ствар је у припремању. У Бреслави је сада учитељско удружење овоме витању ноклонило своју иажњу. На носледњем главном скуиу директор завода за глувонеме, Курт, говорио је, „о наглувоме дехету у народној школи". На основи богатог статистичког материјала он је доказао, да је број наглуве деце уошпте много већп, но што се обично узима. Њих има доста у школи. Деца, која би постала наглува пре но што науче матерњи .језик, морала би се уврститп у глувонеме. Али другачије стоји с децом, која у доцнијим годинама изгубе оштрину слуха. Ако таква деца остану у народним школама, она у многим елучајевима не могу пратити наставу и њихов умни развитак тиме је јако спречеи. Али п смештање ове деде у завод за глувонеме има својих незгода, јер природа глувонемих и цео карактер школе за глувонеме ирописује вештачки пут за учење језику и њиме не треба онако само поћи са паглувим дететом, које је у завод донело језик научен природним путем и у извесиом обиму. Сем тога наглувоме би се примањем у завод ударио жиг „глувонемога", што би му могло бити од сметње у његову социјалном напредовању. Најсавршеније уређење за ову депу били би нарочити разреди или још боље нарочите школе за наглуве. У њих би се морала примати сва наглува деца, којима поред све умне нодобности није могућно с успехом учити основну школу. Настава у овим „разредима за наглуве" морала би нарочиту пажњу обратити на добру артикулацију, на коришћење оним остатком слуха и на неговање читања са усана. Да би се постигла сврха у разредима за наглуве, која би морала бити иста као и у народној школи, морао би се број ученпка огранитптн иа 12 —15. На неколици ученика предавач је практички показао наставну методу за наглуве. Друштво се излагањем реФерентовим убедило у потребу нарочитих разреда за наглуве и стога је уиутило школској власти једну петицију ради ове ствари. И како су на скупу били и нредставници школског одбора и школских лекара, може се још у најблиЖем времену очекивати оснивање „разреда за наглтве" у Бреслави. [21;8сћ. Г. раД. Ркук. е1.с.Ј у. Оснивање царевиноког школског музеја у Немачкој, о ком се бавн једна молба упућена царевинској скупштинн, препоручио је на оцену царском канцелару одбор за петиције. План иде на то, да се ирикупе пређашње и садашње школске онреме и школска уређења, средства за наставу и средства за учење, насхавни нланови и распореди часова, као и све друге ствари, које припадају снољашњем и унутрашњем школском раду. Таква збирка била би нодесна, да даде поуздане основне линије за даљи развитак немачких школа: она би н на пољу социјалне недагогике утнцала подстнчући и уједначујућн, унапређујући и корисно задржавајући у исти мах, и она би, иодпгнута на широкој и прегледној основи, могла имати пространога значаја за народно образонање. [2(;8сћ. Г. рас1. Рзусћ. е<;с.] у. Немачке средње школе у туђини. г «|иСвакб године расте број ученика у немачкпм школама у туђнни, којп полажу исппг за једногодпшњи рок службе у војсци (Ет јаћп§-КгешПН§еп-Рз1Шп§) и испит зрелости. Тако је у овој години нрво положило: у Антвериену 24 ученика, у Барселони 2, у Бексилу 2, Грислу 23, Буенос-Аиресу 10, Букурешту 27, Давосу 2, Ђенови