Prosvetni glasnik

320

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити добивен к изолован од друге генерације кад се комбинује више карактера заједно. Педагошки иутевођа. — Раи11Л([и1ег — Пнсац указује ведику вредност коју има учитељ, који се разуме у агриколним пословима. и за иример наводи једног учитеља који упућује сељаке како ла справљају чорбу за прскање лозе. Овакав учитељ чини част своме позиву и месту које заузима. Школско законодавство — А. Бап(;епо18 — Појавила се неколика спорна пптања, и тога ради тражило се објашњење од Министарства које је их је и расправило : Учитељима који ироведу известан број година службовања у колопијама додаје се по неколико година кад се хоће да им се одреди пензија; Учитељу и учитељици кад се венчавају не треба одобравати више од четири дана одсуства од дужности, пошто би иначе њиховим дужим одсуствовањем деца дангубила, и школа не би радила; Једним кратким чланком тражи се од Министарства да д& обавештења да ли ће гледати да да једно место учитељевања учптељу и учитељици који су из разних места а који су међутим стуиили у брак. 3а цчитељице — У овом чланчићу од неколико реди скреће се пажња учитељицама које су преморене послом да се користе установама Друштва иородичних кућа за жене које се баве наставом. Ово друштво је основало у здравим приморским крајевима неколико кућа у којима оронуле учитељице за три динара дневно имају све што је потребно за живот. Преглед штамие — Из једних новина саопштава се како су једна учитељица и њезина служавка. доведени на лечење у Пастеров Завод где треба да се лече од уједа бесног пса, који је упао у разред, и с којим су се оне буквално гушале бранећи децу. — На нитање имају ли права чиновници да иишу по политичким новинама, из ишло је у Службеним новинама једно саопштење из кога се види да то може бити донуштено према приликама и стварима о којима се пише. 1,6 Уо1ите је овако округлпм одговором незадовољан и тражи да он буде што прецизнији. — У Италији је по народним књижницама састављена интересантна статистика књига које се највише траже на читање. На првом месту се помињу ови писци : Ји1ез Уегпе, 2о1а. и с!е Ат1СЈ8, КоуеМа, ВаггШ, БЈтаз отац, У1с1;ог Ни§о, ТоМог. Од драматских списа највише се читају дела Кавалотијева, Ростанов : Сирано и Орлић, Ибзенова Хеда: од научних дела опет највише се читају: Велика открића од Кеп1еаих, иубликације Камила Фламариона, Канитал Карла Маркса и т. д. Бр. 20. Свест народа — Сго1з1ок — саопштава писмо једнога учитеља, ко.ји по својем убеђењу покушава да учини јаснијим истакнути наслов са којим је објављен један чланак у Уо1ите за новембар 1911. Овај учитељ вели да су колективна свест и свест пндивидуална. различне и неједнаке по вредности. Народи, каогод и гомиле, имају свој морал, каогод п своју психологију, онај исти примитивни морал, пошто ретке индивидуалне свести које су се могле ослободити заслепљеног гоњења осећаја или рачуна егоизма ишчезавају у медиокритету целине. Но зар се нема обичај да каже за један народ да он има свој идеал? Хоће ли се опет овим да каже да колективна и инднвидуална свест које су доста разнолпке почивају на различним прпнципима? Не, јер у оба случаја реч је само о једној-свести: колективна и индивидуална свест имају за заједничку основу идеју и осећај добра и зла, правде и неправде. По истом принципу врлине прекоравамо дете које је ударило свога друга каогод што нападамо и освајачке ратове.