Prosvetni glasnik

22*

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

321

Небеско разораеа№е — Егпез<; 0аЉа1а — У борби између државе и цркве која се недавно окончала у Француској у корист државе, и данас се не мирује, већ се непрекидно траже и изналазе нови доказп о томе како је црква била дубоко забраздида на штету народног просвећивања. И овом малом чланчићу је тај циљ, јер и у њему се тврди како су ио црквама биле установљене нарочите молитве, које су читане кад је требало ноложити какав испит, кад је требало добити диплому, какво место и т. д. и т. д. Писац пзноси и текст тих молитава. Археологиј а — Сћ. аћ <1ег НаМеп — Приређена је једна екскурзија и по обичају прво што је на њој урађено село се да се поткрепи. Уз масне залогаје и чашицу вина отпочиње препирка између два наставника о писању историје. Препирка је оштра и завршава се тврђењем једнога проФесора да није ништа лакше него писати историју, док му опет друг добацује да је то тежак посао и да у то треба унети врло много труда и старања. Чим .је овај разговор свршен овај други наставник вади из свога џепа Ручњак народне историје за кандидате ко.ји иолажу испит за учитеља и поправља га. — Писац чланка очито је хтео да укаже прстом како се једно говори :а друго ради. и како се доиста брзо пишу књиге које немају дубоког смисла. Дневник једног а француског разреда — Р. Уап Т1е§еи — писац нриказује књигу Вег2гс1-ову: 0 литерарној методи, дневник једнога проФе•сора у првом разреду. У зби.јеним реченицама које кинте похвалама, приказивач нема довољно речи да укаже нрстом и препоручи ову књигу, која је драгоцено упуство како се деца упућују у читање текста. Педагошка хроника — Друштвена хр-оника Бр. 21 Школа — организам — Раи1 ВегпагсГ— ЗХожемо се зачудити оваквом наслову. Организам је скуп органа савршено координисаних, да они могу. својом комбинованом акцијом одржавати и распростирати живот. А зар и школа нпје установљена да ради и да производи? Да би се остварило ор.ганско јединство школе потребна је једна погодба: тесна солидарност свих учитеља, нерманентна координација воља и метода. Уместо тога да се школа концентрише на саму себе, не изгледа ли да она тежи да се раздели. Отворите ли ма какав часопис педагошки, увек ће се наћи понеко који оплакује нндивидуалистички дух који гони учитеље. једне исте школе да живе у својим разредима као у подвојеним павиљонима. Непрекидно се каже: „мој разред, моја метода, мој нрограм", а нико и не води рачуна шта су његови ученицн били у нижим разредима, и шта ће бити у вишим; учитељ их прима „почетком" године да их „свршетком" преда другоме, свак живи у свом разреду и за свој разред школу нико не нознаје. На тај начин у школи нема јединства, нема у њој комплективне свести, то није у правом смислу школа, већ противиоложености разреда. Писац тражи сасвим оправдано да се остави досадашњи пут, да се нође другим, који ће имати много бољих последипа. Он тражи да школа буде прави организам, којн ће моћи само тако развијати се и успевати, ако буде кооперативног рада свих учитеља, а не овако појединачног као досад. Настава француског језика — 1 ј . 01гаг(1 — Писац овога подужег чланка приказује како он вели једну веома иотребну књигу, којој је овај наслов : Настава Француског језика — каква је — каква треба да буде у основној школи. — Б 1 . Вгипо!;, 1 V. 18°, 192 р. 2 6*. Агтапс! СоИп, Рапз. — Између осталога навешћемо у потврду вредности ове квиге само овај навод: а)