Prosvetni glasnik

854

11Р0СВЕТНИ ГДАСННК

више књпга нз српске новјести, треба народ да се упозна са земљама у којима Срби живе, треба на тај начин да му се подигне дух, охрабри воља, очеличи снага, треба да стекне увјерење да је Српски Народ и у прошлости, а да ће и будућности бити способан за велика дјела". При избору било је теткоћа. Многе згодне књиге ннсу се могле набавити, јер су распродате, друге су опет прескупе. Одбор је кунио 10 покретних кн.ижница. Свака стаје по 70 круна, са коричењем и сандуком. На завршетку овога извештаја Одбор каже : „Рад Просвјете да просвјетно и културно подигне широке масе нашега народа кретао се у разнпм правцпма. Негдје је рад већ био учвршћен, добио одређене правце, као код земљорадничких задруга, и течајева за неписмене, негдје се пружа само помоћ радницима. који у истоме нравцу раде, као и код Сокола. Еод најглавнијега дијела овога рада: ширење просвјете у народу књигом, нпје се још ударило сталним одређеним правцем, и ако се ти правци већ назиру. На овај ће рад Просвјета у будуће морати особиту пажњу да обрати". Рад на организацији је показао ове године назадак. Ове године се број чланова смањио за 562 члана. Док се у друштво уписало 2003 нова члана, иступило је 2565 старих. Према томе је број члановл од 7280 спао на 6717. Што је ово овако нису узрок само политичке прилике у овим двема срнским земљама, но је иоглавнто узрок у нашој опште или, ако хоћете, свесрпској махни. То Главни Одбор врло често и врло тачно констатује у овом извештају. Србина је врло тешко натератп на сталан, непрекидан, систематскп рад; он више воли унапред не вероватн у успех, него загазити у рад. Па и кад почне рад, под утицајем тренутнога одушевљења или чега другога, Србин се невероватпо брзо умори, одушевљење се угаси, и он измишљава све могуће и немогуће начине и пзговоре да прекине рад, да се ие сатре џабе. Србнн п кад ништа не почне да ради, критикује врло радо туђ рад тако с висипе као да је он пронашао перпетуум мобиле; а ако је по несрећи још и почињао нешто да ради, па се разочарао, онда слободно бежи од њега тридесет конака. А таквих је), таквих је бескрајно, очајно бескрајно много, и баш међу школованим, такозваним интелигентним људима. Тако је у Србији, али у Босни п Херцеговини, хвала Богу, није дотле дотерало, и поред свих оправданих жалби Главнога Одбора. Ж тамо може и треба да буде боље но што је, али кад се упореде њихови течајеви за неписмене, са нашим, на пример, па кад се види ко све код њих шири писменост у народу, наша браћа Босанцп и Херцеговци не би смели да су оволико незадовољни, бар по оној изреци: „има и горе". Докле код њих течајеве за ненисмене држе, норед учитеља, и свештеници. и ђаци, чак и трговци , код нас приказивачу пије познат ни Један једини случај да је такав курс одржао и свештеник, а црно ти ђак или трговац! То код нас нема смисла. Ми из Краљевине тако раднмо своје ствари и помажемо парод да се културно п просветно нодигне и ојача; али се ми не устављамо само на својој непосредној околини, нама да је целокуино Сриство да ојачамо и подигнемо. Примера за то пртжа нам сама Просвјета списком својих чла-