Prosvetni glasnik

ПРНКАЗП И ОДЕНЕ

8бб

нова. Докле у Сан Францпску Просвјета има 16 чланова, у нрестониди Браљевине Србије има их 2 (и словом два), а у свој осталој Србији — ни једног јединог од закдетве. Толпка је наша братска љубав и свест о својој задаћи и дужности. Р.

3. ЧАСОПИСИ

Српски Књижевни Гласник Бр. 278 (ХХУШ-4), за 16. август 1912. године: Анђелко М. КрстиК, — Сеоски писмоноша; Едмон Ростан — Романтичне душе, вомедија (врај); Густав Флобер — Легенда о Св. Јулијану Гостопримду, дрииоветка (II); Сима ПандуровиА — Јамби о свршетку, Завет палих — песма; Марин Сабић — Сфлнга, 0 знаш ли... — песме; Ђовани Ласколи — Имела, песма; Милан МирјановиА — Хрватска песма (III); Јаша М. ПродановиК — Уставотворна власт и нромена устава (VI); Бенедето Кроче — 0 једном карактеру новије талијанске књижевности; Бранко Лазаревић — Маргиналнја из Драматургије (III); Инострани — Аустро-Агарска и Балкан, Арнаутски покрет, Ексархат; Оцене и ирикази: Антун Сасин, од Павла Поповића, приказ Николе Антуле; Браћа Карамазови од Копза н Круеа, приказ Милана Предића; Белешке: Књижевност, Друштва и установе, Читуља. Звезда Свеска XV, 10. августа 1912. год.: Моја иесми, песма Милоша Перовића; На вису , песма Сокољанпна; У часовима осаме, песма Радомира Слиховај; Неоалакани гроб, приповетка Зар. Р. Поповића; Љубазан госиодин, приповетка Чеде Поповића; Из „Вјенаца"; 4. Јесен била..., б. Тебе нема..., песма Радомира Караџића; У глуво доба, приповетка Тадије 0. Костића; Потиуно среАна. . М. Ординчев, цревео с руског Д. Г.; Зуб за Зуб од И. Тенеромо, с руског М. М. П.; Глад, ромап Кнута Хамсуна; Из иолуарошлости од Бранислава Нушића; Друштвена хроника од Бен-Акибе; Политичкп иреглед од 8ресШога; Књижевни иреглед од П. С. Талетова; Позоришни иреглед од П. С. Талетова; Уметнички иреглед од М; Белешке. Бранково КОЛО Година XVIII, свеска XIII, 1б. јула 1912. год.: Иаше иесништво од Посматрача; ЧезнуАе, песма Љ. Стој ановића; Нечисто место од Ж. С)бренова;_ Невини од Габријела Д, Анунциа; Прве бриге од Сватоплуха Чеха; Која је вера најбоља, прича, превео Иван Васин Поповић; БожиИне ириаоветке од Јулија Зејера; Аустрија ирема Србији у иочетку 1807, Русија у иролеће 1807, 1'усија ирема Турској до Тилзитског мира од Г. Вукпћевића; Тит Љивије као историски писад његова ВеИдго сггШз одЛазара Т. Перовића; Нови звуци. Рудол® Мађер; КовчежиК.

НЕКР0Л.0Г

В. Минх (1843—1912) У Берлину је умро, у седамдесетој години живота, Вилхелм Мпнх, велико пме савременог педагошког света, човек дубоке ерудидије, утанчаног посматрања, великог књижевног знаиаја, — један од најаукторитативнијих зналада данашњег иедагошког стања и школских ствари. Последњих петнаест година свог живота Минх је, због свог нарушеног здравља, морао напустити послове практичног недагога и администратора, и примити у Берлинском уни-