Prosvetni glasnik

сдужбене ДЕО

769

врло сиромашна у делима и часописима за Општт Ботанику. Да би се одржала непрекидност у Флористичкој литератури завода и да би се библиотека снабдела делима и часоиисима из осталих делова Ботанике, морао сам за носдедње три године редован кредит баште добрим делом (око 1500 д^н. год.) употребити на набавке књига и часописа. Највише је од овога новца издато на часописе, који су се морали набавити у делини (од почетка излажења), а за тим и на повез књига. Не знам из каквих узрока. сви моји иретходници, сем Панчића, врло су мало обраћали пажње трајању књига, те су ове већпном остављали неповезане. Како књижница завода треба да буде отворена и за студенте Ботанике, учинило ми се неизбежио повезивање не само нових књига и часониса, већ и оних старијих. Зато је у 1909. и 1910. повезано око 180 свезака. Разуме се по себи. да се са растењем библиотеке морао набављати и намештај за њу. Да се олакша настава и да се слушаоцпма демонстрирају сви објекти, који су у настави важни набављен је за завод и велики пројекциони апарат за мпкроскопију, дијаиозитиве и непровидне предмете. Апарат са микроскопом (од 900 динара) и осталим прибором (пројекционом лампом, реостатом за струју, платном за слике итд.) стаје 3500 дин. и он представља једну од најважнијих помоћних справа у модерној настави за биолошке науке у опште. Поред овога апарата набавио сам у току последње три године: један већи микроскоп (дпи. 450), клиностат (573 дин.), један фотографски аиарат (750) за снимање Флористички и биљно -геограФски карактеристичних иредела и биљака. Завод већ има лепу збирку слика и дијапозитива ове врсте пз Србије, Македоније и Ст. Србије, која проширује и олакшава наставну област моје науке. 3, Научни рад у Ботаничком Заводу од 1906—1912 год. Извештај се у овоме делу мора огранпчити на научне послове, које је у заводу посвршавао сам наставник Ботанике. Јер за четири године самосталнога руковања заводом и наставом није се могла развити ниједна млађа снага толико, да би у научном раду у заводу оставила јаснога трага. Сем ђачких радова (2) за награду о Св. Сави, других озбиљнијих покушаја није било. Морам ипак нарочито споменути, да овоме нису биле толико узрок неповољне нросторне прилике у заводу и кратко време мога наставничкога рада, колико сиротиња мојих слушалаца. За све време мога рада као наставника од 1906. —1912. год. нисам могао имати ниједнога бољега слушаоца који се није сам бринуо за своје издржавање у школи. Чини ми се, да релативно нигде нема више универзитетске сиротпње, иего на природњачким групама. Године морају проћи. док се нађе некакав слушалац, чије је школовање материјално обезбеђено и који се озбиљно заинтересује за коју научну грану. Израђени су у заводу и објављени ови радови: 1. Даићско језеро. Биљно-ГеограФска Студија. Глас Академије 75 (1908). 2. Сћагасееп бегЈлепз. Ет ВеИгад гиг А1§епДога уоп ВегМеп. (Мегге1сМбсће Во1ан. ХеИзсћпЛ, 1907. (српски „Наставник" 1907). 3. Баа Уогкоттеп уон Ро1у1;псћит а1ртит аиГ етет Носћтоог т 8егМеп (Недтдја, В<1. 47) 1908. 4. Моозе аиз <1ет СгеМе1е О-оИа-беМгдз т 8ис1\уе81;-8егМеп. Не<1т§1а, 47) 1908. 5. А1§ае Власинскога Блата. „Наставник", XX 1908.