Prosvetni glasnik

770

просветни г.1лсник

6. ВеИга^ гиг Пога (1ез Кога1>- иц(1 В1б(;га-(те1нг§е 1П АЊап1еп, (ТЈп^апзсће Во1аа. В1Шег, УШ) 1909. Српски текст у нздању Музеја Орпске Земље (бр. 7). 7. Власина. Биљно-геограФска студија (Глас Академије Наука, књ. 81, са једном литограФисаном картом и 5 ФотограФских снимака и 101 страна текста. 8. Елементи Власннске Флоре (А1§ае, Вгуорћи1а, Р4епс1орћу1;а, Рћапего§ата.е). Флорнстички део уз студију под бр. 7 пздање Музеја Срнске Земље, 10. 1910 стр. 1 — 42). 9. Еше 1п1;еге28ап1е РПапге уоп Јакир1са 1п МакеЛошеи (ХЈпд. Во1ап. В1Шег, IX) 1911. 10. Прилозп нових биљака из Македоније у Бе§еп-овом чланку: Ветегкипдепићег ешх^е опеп1аПзеће РПапгепаЛеп (1Јп§. Во4ап. В1Шег, IX) 1911. 11. Вегетација планине Јакупиде у Македонији. Биљно -геограФска и Флористичка студија. Са 1 литограФском картом, 5 Фотограма и 1 дртежом (Глас Академије књ. 85) 1911. 12. Четинари на Шар-Планини и Еорабу („Гласник Срнског ГеограФског Друштва" I) 1912. Исти чланак само проширен и са више чисто ботаничких аргумената, изашао је на немачком језику у Оз^егтсШзсће Во1ап. 2еПзсћгШ, 1912. НеЛе VI и VII. (13. Излет на Јакупицу. Гласник Срп. Геогр. Друштва I, 1912. Чланку је циљ да задовољи више геограФски интерес и има карактер описа планине, у коме се истиче и биолошки моменат). 14. Зелениче на Острозубу. Еколошка Студија, поднета 21 маја, 1912 год. Акад. Наука. Поред ових објављених и свршених радова скоро је сасвим готов и рукопис моје студије: о вегетацији Шар-Планине, Бистре и Нораба. Тако исто готов је сасвим и екснериментални део студије : о нретању цветнжх и алодовитих дршака у врсга Сус1атеп-а. Огледи са овим биљкама вршени су систематски у Ботанпчкој Багати од 1909.—1911. године. Ради проучавања вегетационих прилика планинскога дела Југо-западне Србије, обигаао сам у јуну ове године целу област коју затварају линије: Ужице — Муртеница, Ужице — Бајина Башта према Новопазарском Санџаку и Босни. Материјал и искуства са ове екскурзије имају да се научно обраде у заводу у току 1912 и 1913 године. Према свему слободан сам надати се, да ке Господин Министар бвти задовољан са овим научним пословима, који су извршенн у Ботаничком Заводу за време мога управљања њиме и да ће му идуће научне и наставие нослове олакшати тиме, што ће заводу одобритп за најиотребнији намештај ванредан кредит од 2000 дин. за 1912. год. Још сам слободан нагласити, да се резултат научнога рада у Ботаничком Заводу мора сматрати као врло повољан, кад се упореди са резултатпма других завода филозофског Факултета, у којима се нису морале санлађивати никакве просторне н материјалне тепшоће, као у моме заводу. Примпте, Господнне Министре, уверење о моме особитом и дубоком ноштовању 9. јула 1912. год. у Београду д .р Нодељко Кошанин стални доценат.