Prosvetni glasnik

НАСТАБА И КУЛ.ТУРА

793

наука, које су за иоеледњих сто година толико колико Геологија напредовале у погледу и свога обима, и диФеренцираља иојединих огранака, и отварања неочекиваних персиектииа и умножења. својих обрађивача. У свима цивилизованим земљама сада има по неколико центара за унанређење геолошке науке. На свима Универзитетима подигнуте су катедре за н>у. У свима су састављена, и Геолошка Друштва. У свима се брижљиво скуиљају збирке геолошкога материјала и извршују велике и систематске ексурзије. У већини држава има нарочитих државних завода за израду детаљних геолошких карата. Геолошка књижевност већ је огромна, скоро несавладљива, а сваким даном толико се умножава и растура, да се већ јавила потреба о неком извесном концентрисању исте. Геолошка се наука толико разгранала и специјалисала, да су се од ње као засебне науке морале одвојити: Петрографија, Палеонтологија 1 , ФизиограФСка и Космична Геологија. Специјалисање се врши и у појединим одељцима ових наука, као што се врши и у главним областима Геологије; Геодинамици, СтратиграФији и т. д. То специјалисање јесте једно од најочевиднијих обележја савременога рада. Друго главно обележје његово јесте, да сви раденици на једноме пољу истраживања воде рачуна један о другоме. Тога није било у пређашњим временима (а то је био узрок спороме напредовању науке). Иекога додира се могло запазити у оно доба само у извесноме пристајању око неке хипотезе или теорије, као пгго беху: дилувијалисте, нептунисте, тутониете; па и то изгледа да је са изузетком Вернеровога нарочитога паштења - било више случајно. Од старијих геолога позитивиста само се код Енглеза примећује да одржавају неко јединство и везу у својим радовима, док је код других народа сваки истраживач геолошких чињеница био, тако рећи изолован, без везе са претходницима и савременицима. Из историје Геологије истиче се неколико интересантних закључака, које вреди поменути. Прво је Факт, да се ова наука за дуго врл.о споро развијала; да су се њене истине с муком утврдиле; да су се правилне идеје више пута, у разним земљама и временима појављивале, па заборављале, те остајале без непосреднога утицаја на развој науке. Ово је дало повода, да се и овде примени оно тврђење, покоме: „свака идеја треба да дође у своје време"; ако хоће да има успеха, треба да је за њу раније све спремно, јер ако се јави сувише рано 1 Кратки прегдед Историје ових негдашњих делова Геодогије може се на српсвоме језику прочитати у пристулу Петрографске Минералогије од Ј. М. Жујовића и Историји Палеонтологије од Др. С. Радовановића. (Просветнн Гласнпк 1891. св. 1 и 2).