Prosvetni glasnik

794

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

неће се примити и може пропасти. Тврђење је ово оправдано за остварење идеја у некоме врло сложеном, замршеноме спдету погодаба, на пример у СФери социјаднога живота. За успех нак простих, научних истина могло би се мислиги да би довољно било да су оне довољно научно документоване. А то није било нити је могло бити са многим истинама у давној ирошлости, када су оне већином само назиране често и сасвим случајно мислиоцима на ум падале. Оне тада саме по соби нису биле „спремне" за акцију, — али утешно је бар то, што нигда нису савршено пропадале, већ су наново клијале и плода доносиле, кад су животне клице, то јест праве истине у себи садржавале. Из овога би се могла извући поука: да ваља бити обазрив спрам идеја и мишљења, која још не налазе признања, јер се нека могу временом показати као тачна и ако у први мах нису приказана са довољно основа ни вероватноће. Још већа је потреба, не предавати се безусловно теоријама и хипотезама, које су у милости, јер и најновији одељак историје учи нас, како су најзад нсстајале и врло популарне теорије, које су хтеле бити апсолутне као на пример теорије нептуниста и катастроФиста, и ако су их иодупирали највећи научни ауторитети: Вернер и Кивије. Ваља увек имати на уму, да су геолошки процеси врло сложени, и да се они не могу с математичком тачпошћу објашњавати. Али то није сметало Геологији да до сада изради себи један костур од утврђених истина, на које се у будуће може само боље светлости нросути, али које се не могу више потрти. Догме, које се у њој сада проповедају могу уступити места другим догмама; али не могу нестати и правилно утврђене геолошке чињенице, и научно груписање и тумачење истих. Најзад ћу указати на Факт, којим је и енглески историописац Геологије завршио свој спис', а то је да су Геологију оснивали и успешно обрађнвали и људи ко.ји нису били проФесионадни геолози. ПроФесори Геологије беху само Вернер, Сецвик и Логан. Кивије и ПлеФер беху проФесори, али не наше науке. Хутн, Хал, Лајел, Дарвин, Бух, Сосир, живили су од ренте. Техничари су били Броњар, Демаре, Смит. Још старији геолози били су понајвише — лекари. Правда захтева да се помене да је и калуђерски ред давао извесних мислилаца о геолошким предметима. Ово суделовање људи разнога занимања доказује: да је поље геолошкога рада слободно, да на њему може наћи задовољства сваки који воли и има стрпљења да Природу посматра, како на пајмањем зрну песка, тако и на импозантним планинама и да сваки такав радник може науцн бити од користи, ако раду буде присгупао са методом научном и духом слободним од предубеђења.

1 8п- АгсШћаШ ОеИпе : Тће Роип^ега оГ Сгео1о^у стр. 468—473.