Prosvetni glasnik

804

ПРОСВЕГНИ ГДАСНИК

Утицај хуманизма на универзитете бејаше колосалан. Хуманизам је принремио основицу на којој је сазрела позније тако звана „академијска слобода". И енциклопедисти се ХУШ века јављају такођер као наследници хуманиета по духу. Огроман је утицај на универзитете извршила реФормација, која се сама и зачела и развила у универзитетској средини, поименце у ерфуртском универзитету, где је Лутер (1493 — 1546) добио класично образовање, и где је по том био наставник Физике и етике (до ступања у августински ред). Утицај је реФормације на универзитете врло сложен. С једне је сгране несумњиво да је реФормација, установивши принцип слободе мишљења у питањима религије, помогла ослобођењу човекова ума од окова у које га је бацио католицизам — и то јој је бесмртна заслуга. С друге је, пак, стране, реФормација, као првенствено црквена револуција, ставила на прво место религиозна, богословска питања, одгурнувши тако научна питања на последње место, те су универзитети утонули у религиозно-партијску борбу. Тако су се универзитети разделили на католичке и протестантске, и то их је одвело далеко од праве њихове задаће. У време религиозних међусобица многи су универзитети и материјално посрнули. Протестантски универзитети уопште добијају више тип владарских завода и обласних школа. Папске уредбе престају и замењују их владарска нисма. Господари и кнежеви, дајући универзитетима средстава за живљење (стипендије ученицима и плате проФесорима), преобраћају их у заводе који служе њиховим циљевима. Мења се и спољни вид универзитета: монаси ишчезавају, полудуховни студенат се мења у студента-нобила, а клиричку капу замењује шпага. Лутерова је наука завела педантизам, слену покорност — и велики мислиоци као Спиноза, Кеплер, Лајбниц и др. нису припадали универзитетима који су често били њихови противници. Што се тиче уређења универзитетскога живота, он се у XVI и XVII веку свео у ове Форме: корпорација редовних и ванредних проФесора са деканима и ректором на челу, сенат (од редовних проФесора), државни агенат (куратор) и судија. Поступно се Формира ђачки ред са својим ориђиналним правима. У католичким универзитетима бејаше и горе — они падоше у власт језујита, те се стадоше борити са слободним учењем и слободним уређењем. Таква је, на пример, у Француској борба Сорбоне (париског универзитете) са Со11е§е <1е Ггапсе. Постанак овог последњег завода, који је нредстављао врсту слободног универзитета, дошао је као резултат утицаја Француских хуманиста и пада у 1530 годину, када су се први пут појавили тако звани рго^еззеигз гоуаих који су добијали