Prosvetni glasnik

53*

настдва и култура

805

лдату од краља. Париски медицински Факудтет дигао се био страшно против сииса знамеиитога А. Раге, основаода новије хирургије. Загато? зато што у њима има — анатомских описа женских подних органа, научних "расправа о трудноћи, непдодности, хермафродитству и т. д. Ствар је дошда и до пардамента и до захтева спаљивања тих списа! То је једна од тамних страна историје универзитетскога живота уопште и париског медицинског Факултета посебице. Ново доба за европске универзитете почиње с краја XVII века, када је у Немачкој, поименце у Хали, био објављен картезијански принцип слободе научнога истраживања, из кога се развија тако звана академиска слобода учења. Основица је за ову академску слободу, као што смо рекли, ирипремљена била од хуманистаХУ1 века. Захваљујући томе халски је универзитет у XVII веку имао првенствени значај у Германији, а академска је слобода поступно продрла и у друге германске универзитете (понајпре у Гетингену), и тако у Немачкој универзитети понова постају главом умнога кретања у ХУШ па посебице и у XIX веку, нарочито кад је (1810) основан био и берлински универзитет. Прожививши под променљивим утицајима политичких погледа и пертурбација, универзитети у Германији одлучно стају на чело научнога прогреса. Читав низ чувених мислилаца и научника припада универзитетима немачким: Хр. Волф , Кант, Фихте, Шелинг, Хегел, Хумболти, Ф. А. Волф , Курциус, Момзен, Нибур, Л.ибиг, Вебер, Хелмхолц, КирхоФ, Вирхов, Уланд, Шилер и многи други. Занимљиво је забележити да је девет десетина знатних научника и литератора немачких пореклом из кућа сеоских протестантских свештеника! Мало још — и наука је у Германији пришла срцу народном ближе него у другим земљама. Уопште као задаћа савременога германскога универзитета јавља се не само обучавање него и научно истраживање према Хумболтовој Формули: „проФесори не за студенте већ и једни и други за науку". Старо догматично учење које је смерало дати ученицима низ истина, установљених од ауторитета, замењује се циљем научити студенте самосталном мишљењу, научном истраживању и где се може узајамном научном раду. Значајном одликом у развићу нових универзитета јавља се такођер строго специјализовање, поступно увеличавање катедара издвајањем у специјалисању, у установи лабораторија, клиника итд. Нећемо се заустављати на новом универзитетском животу, али сматрамо за потребно напоменути ово: ако политички покрети оштро утичу на универзитете, њихов живот и уопште држање — заиста и ушгверзитети са своје стране утичу на политику Германије, нарочито преко историчара и представника правних наука: политика тамо често добија импулс и иравац од универзитета.