Prosvetni glasnik

822

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

даљих и иренесених значења. Тако су, код многих од вас, у саставу који је морао написати паметан човек ("јер иначе његов састав не би ни ушао у читанку) — испале бесмислице. Еад будете ма што преводили, треба ово да вам буде руководни приндип. Чим опазите, да се значење, које сте узели из речника, не поклапа са општим смислом целога састава, и да изазива бесмислице и нелогичности код самога састава, одмах остављајте то значење, јер је погрешно, и тражите друго. Тако ћете се увек сачувати најпоузданије од погрешака у превођењу. Али, те ваше садашње погрешке не задају ми много бриге: ви сте још на почетку својих студија из Францускога језика, и, каснијим радом, те ће се погрешке поправити. Међу тим, овом ириликом, јавила се једна ствар, управо две ствари, које су ме врло озбиљно забринуле за вашу будућност. И, у вашем интересу, хоћу да вам кажем, и да осудим те две ствари. У школи наста тајац. Да је мува пролетела, чула би се. — Нашао се један међу вама, који је имао лањске године на часу извађене речи, и који је поумио да се користи тпме. Срце му је жудило да добије одличну оцену, ма п недопуштеним путем. Место да ми одмах скрене пажњу на то, да он има извађене речи, те да му одредим други задатак, како би се, у погледу оцењивања, изравнао са осталим друговима, он је претпоставио да обмане мене, својега наставника, и да, незаслужено добивеном оцепом, учини једну неправду према својим друговима. Ја сам му, збиља, п дао одличну оцену, али не за то што би је он заслуживао, него само за то да му покажем, како му та, недопуштеним путем постигнута тековина, неће бити ни од какве користи. Јер ја ћу га прозвати неколико пута, и ресултат ће му се, на крају крајева, свести на оцену коју у стварн заслужује. Тим поступком, он је, пре свега, увредио мене лично, јер је направио једну, по мене као наставника, врло неновољну претпоставку, на име: -да ја не познајем праву вредност и спрему својих ученика. Ту увреду, ја му од срца праштам, јер сам, као наставник и као човек, то дужан. Осим тога, он је тим ноступком увредио и своје другове, али ће му и они то, као друговн опростити, Али је, ипак, том погрешком, себи учинио озбпљно зло, јер човек, који се навикне на лаке и недопуштене тековине у животу, који себп постави за правило да трчи за таким тековинама, мор а рђаво ароКи у животу. Навика на то, то је осуда на пораз, на срамоту, на презирање поштена света. Таква навика равна се проклетству Хтео сам и даље да шибам тај ружан гест код једнога младога човека, и ако сам са свим поуздано знао, да он, код младога кривца, није био носледнца покварености него лакомислености; хтео сам да из корсна ишчупам махну, која доноси големе несреће и друштву и појединцима, када, неочекивано, устаје млади кривац, па, скоро кроз сузе, и сав зајапрен у лицу, рече: — Молим вас, господине; ја сам имао лањске речн, п израдио по њима задатак. Погрешио сам, и нећу никад више Молим и вас и другове да ми опростите. Дајте ми слабу оцену, а избришите петицу, јер је нисам жаслужио Сиромах, мали кривац!... Ни слутио није како ми је био драг у томе тренутку!... Да ми је био син, и да је тако храбро признавао и отка.јавао ма како тешку погрешку, загрлио бих га и пољубио, и плакао заједно с њиме!... Ученици су могли само слутити моја осећања, али ја их морадох сакрити у дубини душе, ради њихова интереса