Prosvetni glasnik

1120

ПГОСВЕТ11И гллспик

Употребу ове књпго знатпо олакшава марљиво састављени регистар ко.ји износи иуних 114 страна, п којп садржину кљиге чиии читаоцу и. истраживачу знатно прпступачнпјом.

Приказујући у својој „Искри" 1898 годпне ново издање Душанова Законика, који је пздао и објаснпо г. Стојан Новаковић, ја сам између осталога казао и ово: „Законик су овпј издавали и нроучавали и други научници словенски т али је нама мпло што је ово. у свакзм иогледу иајсавршепије, издање.,. израђенопа српском земљишту, теје даиас сведок српскога мараисрпске науке, онако како је у своје — и ваздашње — доба еам Законпк био и остао класични сиоменик старе српске величине". Данас, ириказујући „Законске сиоменике српских држава средњега века", прибране и срсђене од истога трудбеника п нрвака на.уке у нас и Јужннх Словсна — могу само поновити наведене речп о њима завршујући ову обзнаиу најновпјега пздања Српске Ераљевске Академијс, која и сама ретко излази с књигом таког замашаја. У Бечу. А. Г. Ве^ие рзсЈадодЈ^ие. свеска за октобар 1912 има ове члапке: 1'еформа учитељски.х школа — А. Сгаб^иек —- Ово је први чланак. Еад буде завргаено целокуино пзлагање донећемо у изводу какве су реФорме унесене у Француско учитељско школе. Савети младим девојкама — Извод из говора Ре(л(-Би(шШз-а, ректора Академије у Греноблу, приликом дељења награда у .женској гимназији у Турнон-у. — Говорник напомиње да су пред њим слушаоци пред којпма су п до сад наставпици и наставнице говорили о стварностима живота, иа стога им и он хоће да говори о животу. Ученице дели на две категорије: на опе које намеравају да иродуже учењо, п које хоће да у зноју лица свога зарађују свој свакидашњи хлеб, и на опо, које се задовољавају добивенпм знањем и дотадашњим заокругљеним школовањем, и које хоће да остану код својпх кућа, и да чекају тренутак удаје и заснивања своје куће. Онима нрвим препоручује да у својим паукама не претерују, да свој умни рад и напор ограничавају, како не би упропастиле здравље, јер много више вреди здрава глава, него ли болесна а пабијена знањем до врха. Онима другим пак скреће пажњу на слободу, која ће сад за њих наићи, али се плаши д& то не буде слобода, која ће зпачити ленствовање. Млада девојка која нема шта да ради обично вели да нема ии тренутка слободног времена. Време таквих девојака није ни њихово, ни туђе, оне падају у нраво ништавило. Ово му се чини врло опасно, и то сматра као један од оних главних узрока који доносе разочарења у животу толиким женама. Да овога не буде препоручује младим девојкама, чим се врато кући, да одмах весело и сресрдно приону женппом кућевном послу, који је и врло леп и врло племенит. ..Не удаљујте од себе, као нешто што је вас педостојно, труд, да свуда, где сте, влада изврсна чистота, ред, укус, ширење здравља. Нека и ваша мати ужива посматрајућп вас, како се, весело и марљиво, ирипремате да заснујете кућу у којој ће сваком бити угодно живети. Имаћете времена и за даље образовање, јер никад не треба мислити да оно има својих граница; увек треба