Prosvetni glasnik

54

11Р0СВЕТНИ ГЛАОНИК

„уснех" ученички, а управи на сам рад, и утиче на ученике тако, да и они сами осете потребу, да на слободнији начин даду рачуна и себи и својим учитељима о своме раду, па и о својој вредности, која ее бројем не да обележити. Ове задатке, и домаће и школске, учитељи морају врло савесно нрочитати и исправити, они не смеју бити само површно „прегледани", јер у којој мери учитељи показују своју заинтересеваност за н>их, у тој је мери показују и за наставу и за ученике. Најбоље је, ако се задаци прочитају и исправе исгога дана, кад су рађени, и одмах идућега часа врате ученицима. И учитељ и ученици биће тада потпуно свесни о утицајима, под којима је задатак рађен, свеже ће им бити све појединости, које су потребне, да се процени права вредност задатака уопште и свакога. понаособ, и да се извуче права корист од њих. Ако се задаци буду враћали после више недеља, или истом пред задавање другога, то је онда сва завнтересованост за њих већ прошла, давно се нрешло већ на друге одељке, природна је веза њихова с наставом прекиаута, и у ученика изазивају они већином неодређено и тамно сећање на „прошле дане". Али ако се и не узмогне увек постићи, да се задаци врате одмах идућега часа, у току осам дана морају бити враћени, и тај рок не треба. ни у ком случају прелазити. Стога не треба задатке задавати неносредно пред почетак већега одмора школског. — ти одмори нека и учитељу послуже за оно, чему су намењени. Исправљање задатака треба да је тачно и темељно, т. ј. свака. ногрешка треба да је као такова обележена. Добро ће бити, ако поједини заводи утврде онште знаке, по којима ће ученик одмах моћи познати врсте погрешака. Ти ће знаци бити тада велика олакшица и за учитеље, скратиће им носао и учиниће га прегледнијим. Само изузетно може учитељ изнад погрешке ставити и у чему је или како је требало написати у случајевима, где се сам ученик не би могао довити томе, — иначе нека свуда вештим знаком или погодном кратком напоменом упути ученика, да сам исправи сво.је погрешке. Погрешке треба разликовати по њиховој тежини и но врстама. Оне се морају мерити и разређивати, а не само бројити. Постављајући разлике у погрешкама учитељ поставља и разлике међу задацима, а тим и разлике међу ученицима, — у свим врстама ногрешака ученици не греше подједнако, и по томе учитељ може познати у ком је нравцу. обраћена (или удаљена од њега) пажња овога или онога ученика. За посматрање и за индивидуаловање ученика у настави писмени задаци да.ју ванредне прилике, које учитељи не треба никад да пропусте. Ако нак учитељ нађе, да се једна погрешка провлачи кроз многе задатке, и то не само слабијих него и бољих ученика, нека зна, да је то, ако и не увек, али врло често — његова погрешка.