Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

57

Писмене радње, којима учитељ ствара себи суд о раду ученичком, дају једно од најбољих средстава, да се створи суд и о раду учитељеву. Ако је један задатак слика ученикова, свежањ задатака није еамо слика разреда него и сдика учитељева. Замореност и преоптереЋеност. Радом се наша снага троши, и немогућно је упоредо еакнађивати губитак у еквивалентној мери, да би се рад могао одржавати непрекидно. Природним и вештачким средствима он се може за неко време и носме умора продужавати, али напослетку ииак настаје исцрпеност и потреба за одмором. Ово вреди и за телесни и за душевни рад (и не само за рад него и за игру), а у душевном је раду потрошња снаге већа, као што је физиологијски доказано. Али ако је за душевни рад потрошња снаге и већа, т. ј. ако се организам душевним радом брже и јаче замара, резервоар душевне снаге није издвојен од резервоара телесне снаге, као што се негда мисдило, и променом се рада у овом смислу не може стати на пут заморености. Посде јакога душевнога напрезања исто смо тако неспособни за телесни рад као и обратно. Променом се рада наше снаге могу освежити само за час, уколико се јави заинтересованост за нову врсту рада или се рад с једних органа иреноси на друге, али се замореност не да уклонити. и она се убрзо јавља после онога (често и привидног) освежавања. То је доказана чињеница, и стога су наде, да би се распоредом часова, у коме би се извела наизмеиичност у телесном и у душевном раду, и у душевном раду замореност услед напрезања у једном правцу уклонила прелазом на други, могле снаге ученичке одржати за дужи рад и за истрајније наирезање, сасвим илузорне. Подобност је за рад доста уско ограничена, нарочито за децу (из експеримената, у последње доба изведених, излази, да већина ученика. не може радити више од три часа), и стога су потребни краћи и дужи прекиди у раду. За краћи одмор, као припреме за непосредно даљи рад (паузе између часова), најбоље је средство умерено кретање на чистом ваздуху. Задржавање у иросторијама, у ко.јима се учило, треба нарочито избегавати, јер таки су простори пунији угљеном киселином но они, у којима се ради телесно. Замореност се дакле не да избећи, јер она је нриродна последица рада, кога се не смемо одрећи. Али нам она доноси и уживање, .јер су »мир и опорављање после извршенога рада највише чулно уживање, једино, које остаје без икакве примесе с гнушањем" (Кант). Напрезање свих снага не можемо и ие смемо заштедети омладини, јер тим бисмо јој заштеде.ш уједно и развој свих снага, њезин напредак, па и оно највише чулно уживање, с којим се спаја и душевно, кад осећамо јачање својих способности, и кад знамо, да смо дужност