Prosvetni glasnik

58

ПРОСВЕТНЛ ГЛАСНИК

извршили. Али што јој можемо, и што јој морамо заштедети, то је, да се њезине снаге не троше удудо, и да се прекомерним напрезањем не промаши циљ, који смо поставили, те да место развоја не наступи застој и учмадост услед рада, непримеренога њезиним снагама. За учитеље ово значи: замореност не сме долазити од њихових дидактичких погрешака. Задатак ,је овај за учитеље тим тежи, што се у школи тражи најтежа радња, за коју је човек уопште способан, — непрекидна пажња, праћена, врдо често, с напрегнутим мишљењем. Што је нак која радња тежа, тим јаче напоре тражи, потрошња је снага тим већа, и сасвим је природно, да се људи опиру против њих. Стога се није чудити, што се „уистини чини, као да је већина људи поставила себи циљ, да прође кроз живот трошећи што је могућно мање мисди" (Спенсер). На питање, мис.1и ли човек увек, одговара Вунт: Ретко и само мало, јер многи су иривидни мисаони акти (акти суђења) само асоцијације, које су потекле из мисаоних аката и протичу само механички. Ова је економија у мишљењу потребна, јер би нас напрегнуто митнљење за кратко време сасвим сатарило. Ово учитељи треба добро да знају, те да од ученика не траже задуго и не ишчекују увек ненрекидну „хотимичну" пажњу и напрегнуто мишљење. Пажња треба да је што чешће „нехотично" изазвана, од апстрактнога мишљења треба прелазити на чулна онажања, подстицати нн рад и Фантазију и чуства, поред продуктивнога рада тражити што чешће и репродуктиван. Томе помажу и кратке паузе 1 , ко.јима се даје времена за прибирање, или кратки прекиди у настави, у којима ће се малим екскурсијама, зачињеним хумором, за који час освежити духови ученички. Исто тако треба да је учитељима познато, да за.једнички рад, рад у друштву (на ир. говор у ходу), мање напреже него индивидуалан, где је сваки посепце за свој чин одговоран. Стога вештине (гимнастика, певање) заиста и могу бити унеколико одмор за ученике, т. ј. ако се не прекораче границе, изван којих више и \ ; апе!,а8 поп (МесШ. Та се потребна промена може постићи добрим распоредом часова и добром наставом. Дакле не само тим, што ће се размењивати наставни иредмети (али не с великим шаренилом и непрекидним мењањем разних мисаоних и чуствених нраваца, тако на пр. место распореда: матерњи језик, математика, веронаука, Физика, боље ће бити: веронаука, матерњи језик, математика, Физика, јер је за ученике лакше, да једном покренуте мисаоне токове одржавају него да приморавају своју пажњу, да се сваки час прилагођава другим предметима у раз-

1 Ове се паузе разликују од пауза између часова, које су одређене искључиво одмору.