Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

51»

личнтим правцима) 1 , него поглавито и тим, што ће се и у једном часу мењати наставни аостуаци, а нарочито у нижим разредима [дакле и нредавати и испитивати, и износити предмете за опажање и из ностављених примера нзналазити правило (или и обратно, за ностављено правило изналдзити примере), п ноучавати и улежбавати, а не кроз читав час на нр. само рачунати из главе или увежбавати деклииације или неправилне глаголе]. Уопште, што учитељ има више добрих особина као учитељ, тим ће и његова настава мање умарати ученике. Тада неће бити иотребно ни непрекидно иозивање на пажњу (које обично и не помаже много), а нарочито не викањем или лупањем о сто или о клуну. Велика је разлика између наставе монотоне, без опажајности, без живости и ритамске наставе, са све бржим темном, с променом у раду. И модулација гласа много чини, „а пре свега изазива непрестано нримењивање патоса дубоку замореност, као што то доказује свештеник, који ненрекидним патосом уснава читаве клупо својих верних" (Матијас). Па и радом се с читавим разредом задржава замореност: њим се стаје на пут умору од досаде, који наступа, кад учитељ ради само с једним, и изазива утавмица међу ученицима, ко.ја може бити толико забавна, да се „готово игри приближује"' (Минх). Овде се још једна заблуда јавља, које треба да се ослободе сви учитељи. Свежина и готовост за рад нису нај јаче изјутра и не опадају постепено за време рада. Оне се у току рада и дижу и спуштају, чине лакле таласте покрете. Засадаје утврђено, да су највише тачке између 10 и 11, 3 и 4, 5 и 7 часова, најнижа између 12 и 2. Та екепериментална истраживања доказују дакле, да није потребно, да најтежи предмети дођу управо у прве часове, да настава може отпочети и с лакшим предметима, и да часови иоподне нису непогодни за јачи умни рад. Али поред свих главних таласастих иокрета и за време сс рада на једном часу линија диже и спушта, она не може ићи стално навише (осим у изузетним случајевима, када. еу ученици необично заинтересовани наставом, на пр. каквим важним догађајем из народне историје, па и не осете, „како је час прошао"), а тиме је п експерименталиим путем доказана. основаност онога захтева, да су и у току једнога часа потребне наиред споменуте паузе и нрекиди. Право је, да се рече која и о једној другој заморености, о замореиости — учитељевој. И један час може понеки пут задати учитељу

1 Тачне се одредбе ие могу дати ии овде, јер пптање о тешкоћи појединпх иредмета није још ни блдзу, да буде решено. Док на нр. Вагнер, Шидер, Кемсис тврде, да је настава у страним језицима врдо тешка и да јако умара, Ебингхаус доказује, да су други предмети заморнији, иа чак и дртање. Кемсис веди, да је иевање један од најлакших, Мојман, да су певаве и гимнастика најзаморнији нредмети. За гимнастику и Кемсис тврди, да је.најнапорнији предмет не изузимајући ту ни математику.