Prosvetni glasnik

60

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

неслућених тешкоћа, може му донетн и дугаевних иотреса, заморити га и исцрпсти у необичној мери, — а треба држати још један или више часова! Ту се мора и учитељ штедети, јер ;е за наставу од штете, ако се учитељске снаге брзо исцрпу, и учитељи уклањају од рада можебити онда, када бн својим већ задобивеним и сталоженим искуством најбоље могли послужити настави. Опробано је средство у сдучајевима учитељеве заморености, да пита, само најбоље ученике. И то може употребити и у своју и у наставину корист најмање се замарајући. Нека пусти дакле најбоље ученике, да слободно говоре, да иа свој начин разлажу, што су научили и што знају, и том се приликом може најбоље уверити и о томе, да ли је тачна процена њихове вредности. Дисциплина ће бити ипак одржана, јер ученици пазе, кад говоре најбољи, и могу бити тим подстакнути или наћи своје угледе, а. и ученици, који говоре, наћи ће велико задовољство у незалржаном развоју своје саморадње. Када се учитељ опорави и прибере, може прећи на даљи уобичајени рад. Поред природне заморености, која се редовно јавља услед рада и редовно настаје, има још .једна, која може бити веома опасна, а које опасност може прећи уже границе школскога рада и захватити даљи друштвени и народни живот. То је мање или више стална замореност, често и патологиЈска појава, којој може бити узрок претеран рад школеки, и у овом случају је то она у наше дане много помињана и много нападана преоптерећеност ученичка. Пре свега треба истаћи, да узрок, или још боље, узроци преоптерећеноети не морају потицати од школе и од наставнога рада. Али којим било узроком да се јави, школа мора водити рачуна о њо.ј, њезин рад не само да је не сме појачавати, него мора ићи за тим, да јој свим средствима стане на пут. Да преоптерећености има, и то у великој мери, о томе не може бити спора. Њу изазива организација наставе многим и разноликим предметима, за које се све не може наћи довољно времена; њу изазпва недидактичка настава, којом се још јаче истиче она оскудица у времену; њу изазива демократска тежња нашега доба, да се сви ста,лежи друштвени што више изједначе у знању и у образовању; њу изазива сујета родитеља, који иду за тим, да им деца дођу до нечега вишег, но што би то она могла постићи но својим способностима; њу изазива друштвена средина својим јаким дражима и силним душевним потресима, у којима учествује и омладина, и без потребе, п сувише рано за себе, — то све омеће и стаменије и строже уређење личнога и домаћег живота, а овим би се иначе могло лакше доскочити многим од оних тешкоћа и искушења. Главно је обележје трезвена рада, што не затвора очи нред чињеницама, но их све у.зима у обзир и са сваком рачуна према њезиној вредности и њезиној домашној снази, не подцењујући и не прецењу-