Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА ООНОВНА НАОТАВА У ШВАЈЦАРОКОЈ (Неколико општих карактеристика)

Еад је реч о швајцарским школама, увек треба имати на уму тоиографске, економске и друге придике њених 25 каитона. Без познавања тих прилика не може се разумети она велика разноврсност у уређењу виших и нижих школа по кантонима. У Швајцарској, која је мања по постранству од Србије, говоре се четири језика; немачки, италијански, Фраицуски и реторомански. Она је, према нодацима за 1910, пространа 41328,99 км 2 , од чега долази на продуктовно земљиште 30900,32 км 2 , т.ј. 74,8% укупне величине. Укупан број становништва износио је те године 3741971, према чему је на 1 км 2 укупнога земљишта долазило просечно 90,55 становника, а на 1 км. 2 продуктивнога земљишта 221,09 становника. Али док је у неким кантонима (Цирих, Луцерн, Солотурн, Базеланд, ШаФхаузен, Апенцел А. Р., Апенцел И. Р., С. Гален), проценат нродуктивнога земљишта већи од 90°/ о , дотле износи он у кантону Ури само 44,4 °/ 0 , а У кант. Валис 54,9 °/ 0 ; док у кант. Базелштат на 1 км. 2 укупнога пространства долази 3790,44 становника (у кант. Женева 545, кант. Цирих 290,29), дотле на истом простору има у кант. Ури просечно 20,49, а у кант. Граубинден само 16,58 становника. Ако оваквим приликама додамо још да савезни устав швајцарски оД 29. маја 1874. садржи само најопштије одредбе за све кантоне, остављајући сваком кантону иотауну аутономију у Формирању сво .јих школа — онда ке бити разумљива и ова велика неједнакост у кантоналним школским организацијама. Члан 27. наведенога устава говори о тим општим одредбама. У њему се, између осталога, вели за основну („примарну") наставу да она стоји искључиво под државним (кантоналним) надзором, да је обавезна, у јавним школама бесалатна и световна (јер јавне школе, вели се у том члану, могу походити приста-