Prosvetni glasnik

64

ИРОСВБТНИ ГЛАСНИК

лице свих вероиеповести без икакве штете по слободу свога веровања и савести). Народним гласањем од 23. новембра 1902. додатје члану 27. један нов став, по коме савез материјално помаже кантоне у испуњавању њихових дужности према основној настави, а организацација, управаинадзор над основним тпколамаостаје ствар кантона(само,разуме се, саобразно уставу). А „Савезни закон о потномагању јавних основних школа од 25. јуна 1903", који.је донет радиизвођења наведених уставних одредаба, одређује циљеве, на које ће се употребљавати савезна помоћ у јавним, државним основним 1 школама. Прва савезна субвенција дата је кантонима у 1903. год. Пошто је она стављала кантонима обилатија средства на расположење за циљеве основног школовања, то је развитак школства на многим местима добио много бржи и плодоноснији темпо, него што би без те субвенције могао бити. Од 1903. до 1910 год. та, помоћ износи укупно 16672245,63 дин. Од те ,је суме утрошено: 8,35 милиона динара, дакле 50°/ о , на, повећање учитељских плата и на пензије; 3,82 мил. дин. равно 33°/ 0 , за зидање и преправке школских зграда, осталих 27°/ 0 на остале циљеве које је наведени закон предвидео. И ако је ова савезна помоћ, кад се има на уму политичка организација шва.јцарска, по којој је сваки кантон аутономан (81аа1 држава), знатна, опет је питање о њеном повећању сазрело и оно се очекује у најскоријем времену. На основу математичких података о становништву, развитку шклоства и др. економским приликама, та ће се помоћ несумњиво два и по пута увећати (место 2,1 мил. дин. одређиваће савез у будућности 5,9 мил. дин. годишње за основне школе), Главни разлози за ово повећање, нрема званичним подацима 2 и одлуци скупштине од 2000 учитеља и учитељица (држана 2. окт. 1911), овн су: 1. Неирестано иоскуиљивање свих животних намирница , а оно је за последњих 5 година врло осетно и сваким даном је све јаче. 2. Опште поскупљивање свих ствари, потребних за живот и школски рад изазвало је стално иењање издатака на школство. Укупни издаци кантона на основне школе износили су у 1903 год. 36,4 мил. дин. а у 1909 већ 54,2 мил., рачунајући ту и савезну субвенцију ко.ја је за обе године била иста У току ове године ти ће се издаци попети на 60 мил. дин. а у 1913 год. они ће достићи суму од 65 мил. дин. Савезна помоћ, ношто је остала иста, постала је релативно мања, јер је она у 1903 год. износила г / 1в укупне суме издатака, 1909 са&о '/ 2 „ а данас 1 / 30 , а 1913 год. можда само */ 33 ; дакле, номоћ се мора удвостручити да би била иста колика и 1903 год. Важан је разлог за повећање и економски иоложај учитељства, којим оно већином не може бити задовољно, јер су животне намир-

1 Под овим изразом разумемо увек т. зв. примарне школе швајцарске. - »Јаћгћчсћ Лев ХЈи^егпсМв^еаепа т <1ег Зсћтејг 1910". Дирих, 1912. Стр 16—'20.