Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

65

нице поскупиле најмање за 30% од времена када је садањи његов положај одређен. Упоређење учитељских плата с пдатама других чиновника и немачких учптеља говори такође врло очитледно за потребу побољшања. 4. Осетна иотреба за школску реформу, која се не може извести без материјалних средстава, „никако се не може бити равнодушан према томе да ли ће швајцарска народна школа стојати или напредовати са временом". 5. Необориви је разлог за потребу увећања више од два нута чињеница да је савез од 1907. иовеИао и своје захтеве од основне наставе у кантонима. Нарочито знатна материјална средства захтевају установе које швајц. грађ. законик од 1907 год. предвиђа за образовање и васпитање абнормалне и друге деце којима је потребно нарочито старање. Ми смо нарочито хтели да укратко изнесемо те разлоге, који се и званично нризнају, Јер ће и они поред доцнијих података бити од користи за добијање правилне слике о стању и тежњама швајцарског школства. На исти начин, као што потпомаже основне школе, савез потпомаже и стручне (занатлијске, индустријске, школе за домаћице и стручно образовање женских, пољопривредне, комерцијалнеидр, школе), а и секундарнс (сличне нашим некадашњим грађанским школама), средње и више школе. Нарочитим законима одређен је такође обим и начин тога потпомагања. Несумњиво да се тој помоћи може досга принисати у заслугу што је за последњу деценију — две године знатно порастао број завода, школа, курсова и установа које служе стручном образовању. Но главна заслуга за врло разгранати школски систем у Швајцарској нрипада аутономним кантонима и њиховом нелрекидном старању да се школска организација свакога од њих изведе што је могућно иотпуније, једноставније, без празнина. Оснивајући пре свега необавезне школске групе (средње, стручне и велике школе), дошло се у том старању до тога да поједини кантони пате од Формалне школске хипертроФије, која се испољава у нотреби све већих издатака на школе не само од стране савеза него и државе (кантона) и општина, којима школе често постају терет. И ако нама није задатак да изнесемо до потпуности стања тих виших школа, ипак налазимо за потребно да ту појаву истакнемо. Због те појаве јављају сеу појединим кантонима захтеви да се државна помоћ умери, а где се овом средству не жели прићи, да се порески систем доведе у бољу сразмеру са све већим државним потребама, особито у питањима школства. А да се оправданост ове поставке до извесног степена не може одрицати, може се видети из прегледа издатака на целокупно школовање и на поједине врсте школа за време од 1886 до 1910 год. Тако просветни гласние, I кљ„ 1 св., 1913. 5