Prosvetni glasnik

66

ПРОСВКТИИ ГЛАСНИК

је у 1886 год. издато укупно на наставу у Швајцарској 28,20 милиона динара (11,20 мидиона долази на кантоне, 15,27 на општине, 1,82 на савез). Од тога је издато на основне школе 17,5 мил. (4,9 мил. кантони, а 12,6 општине), на секундарне шкоде 3,8 мил.., на средње школе 3,6 мил., на велике школе 1,7 мил., на савезне школе 0,8 мил. Међутим у 1910 год. издато .је на делокупно шиолство 89,4 милиона (38,6 мил. кантони, 42,2 мил. општине. 6,7 мил, савез, 1,9 заједнички за грађевине школске). Од тога је утрошено на основне школе 55,8 мил. (21, држава, 34,8 ошптине и др.), на секундарне школе 6,7 (3,5 држава, 4,1 општине), на продужне и стручне школе 7,3 мил. (4,8 држава, 2,5 општине), средње школе 6,9 мил. (6,1 држава, 0,8 општине), на велике школе 5,3 мил. (само држава), за грађевине 1,9 мил., а укупна савезна помоћ школама била је у 1910 год. 6,7 мил. (рачунајући ту и издатке на савезну нолитехнику у Цириху). Наведене циФре показују нам да су се укупни издаци на наставу у Швајцарској за последње две и по деценије више него утростручили. Тај пораст не стоји ни у каквој сразмери с прираштајем становништва, па баш и кад ее призна да је економска снага швајцарског становнигатва за то време знатно порасла и кад се донекле урачуна и моменат о вредности новца, ипак је пењање неочекивано велико. Да хипертрофија, о којој се говори, тешко може бити од користи по здрави развитак школства, види се по томе што је у Шва.јцарској год. 1910 било, поред циришке савезне политехнике, још седам универзитета (Берн, Цирих, Базел, Женева. Л.озана, Фрајбург, Нојенбург) са више од 1000 слушалаца. Пошто су материјалне околности, којима кантони располажу, врло ограничене, њихови универзитети често немају на расположењу она средства, која су за правилно развијање једног универзитета потребна. Обиље универзитета у сразмерно малој Швајиарској чини немогућним остваривање замисли о оснивању једног савезног универзитета, као што је то предвиђено чланом 27. савезног устава. Из досадањега излагања може се лако увидети утицај савезног законодавства на целокунно школство. Али, кад је реч о утицају савеза на развитак школства, онда се, норед лепе услуге коју је савез учинио швајцарским школама издањем швајцарске школске зидне карте и њеним бесплатним уступањем школама 1 као и потпомагањем издања швајц. школског атласа за секундарне и средње школе, мора помеиути још једна институција, ко.ја ,је учинила велике услуге швајц.

1 Увек с подједнаким иптересон и задовољством досматрали смо у учионидама њпхових примариих школа ове пласхичне, уметничкп израђене карте, од које мањи сннмак има сваки учеиик (добија га беснлатно као и сав остали школски материјал). Атлас, о коме је реч, издала је конФеренција кантоналних директора васпитања.