Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА 243

једно седмогодишње дете како трпа у своју главуречи: ирефикс, аастрактан, конкретан , једну необичну и две тешко објашњиве речи. Ми ћемо тешко моћи да створимо добре духове, када је, почетак такав да их изопачава. А .1и да се вратим на више разреде у којима сам могао чинити многобројне и дуге огледе. Ту су два главна вежбања: састав и објашњење текста. Признајем да сам незадовољан саставима онаквим какви се махом нраве у нашим разредима, и какве сам ја имао за време неких двадесет година. Састав се-ради у дваоблика: беседа и дисертација. Беседа је била онравдана: 1) Када је била једна октрина укуса, она је тада била примена правила стила и реторике; 2) Када се морал стварао ван школе, и када је у школи имало само да се дух начини гипкијим, тада су се учеиици павикивали да налазе доказе за сваку ствар, а избор тема и теза био је остављен наставнику; 3) Еада историјска настава није постојала, или када је била рудиментарна и сува, беседа је тада младе духове водила ка живој стварности историје (Мишле, Тен, Парадол, Сарсе), уводила је у психологију великих људи, у филозофпју великих догађаја. Али у свему томе увек је било више 4 вероватног но истинитог, више сјајне дрскости на основу нетачне и недовољне обавештености, а то су рђаве ствари. Ни смисао о истинитоме, ни љубав према истинитоме не развијају се вежбањима, која час траже адвокатске досетке час уметничка маштања. Ми смо, у осталом, готово напустили полнтичку и историјску бсседу, и наши ученици не трче више за ораторским мајсторијама ни драмским конвенцијама. Под именом беседе и дисертације данас у школском саставу влада књпжевна историја, а то ће рећи говорење о ономе што се не зна, без читања текстова, ирема читању школске књиге; књижевна критика, то јест говор о ономе што се не достиже, о ономе што се не разуме, на основу ауторитета. Шупаљ варбализам, подражавање и плагијат, неискреност и напуштање свога соиственог разума, или на против дрска манитост тврђења без знања: то су резултати, нећу рећи општи. али врло чести, вежбања која ми дајемо, Рећи ће ми се: код добрих ученика те незгоде не постоје. Не увек, признајем, али ипак чешће но што би требало. Али норед добрих ученика има и мање добрих, и средњих, рђавих, који данас нису за одбациаање као потребни отпатци једне више Фабрикације. Њих, а то ће рећи веЛину , наш Француски састав превазилази. Основне мане, коју замена беседе дисертацијом није уклонила, но на против појачала, јесте што дисертација захтева напор личнога стварања, што је она-уметничко вежбање. Недавно сам читао у једној изврсно.ј брошири Г. Пилеа о настави цртања у Француским лицејима и колежима, важан чланак Г. Е. Гијома. Неуспех те наставе приписује 17*